Zašto zastava Ukrajine nije bila istaknuta na ceremoniji Dana oslobođenja Beograda?

Kontraverzno obeležavanje Dana oslobođenja Beograda bilo je više posvećeno Rusiji nego Srbiji, pa mnoge ne bi ni začudila činjenica da ukrajinska zastava nije bila istaknuta.

S druge strane, istaknute su bile zastave, naravno, Rusije, Belorusije, Jermenije, Azerbejdžana i Kazahstana, dakle, sve sovjetske države koje su učestvovale u oslobođenju Beograda, osim Ukrajine.

Београд је једина европска престоница у којој може да се чује руска химна. pic.twitter.com/L4FV9sbzgz

— Алекса Тојчић 🇷🇸 (@tojca_ns) October 20, 2024

Stoga, postavlja se pitanje zašto zastava Ukrajine nije bila istaknuta i da li joj je bilo mesto na obeležavanju Danu oslobođenja. Sagovornici Danasa su podeljenog mišljenja.

Kopredsednica stranke Zajedno i profesorka na Biološkom fakultetu Biljana Stojković navodi za naš list da je SNS napravio mnogo istorijskih promašaja u vezi sa ovim praznikom.

„Moram reći da pojedinima pamet uopšte nije smetala da se kolosalno obrukaju svojim izjavama, a drugi su verovatno smišljeno delovali u pravcu negovanja radikalske retorike. Sramno je ne pominjati partizane kao oslobodioce ili polagati venac na pogrešan spomenik. Pre par godina imali su performans sa statistima obučenim u uniforme srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata“, naglašava Stojković.

Naša sagovornica smatra da je izbegavanje ukrajinske zastave u funkciji dnevne politike i telefonskog razgovora Vučića i Putina u kom je trebalo „umiliti“ mu se na neki način.

„Dosta je infantilno misliti da skidanje zastave može da kompenzuje prodaju oružja Ukrajini, ali tako valjda funkcioniše mozak Vučića i njegova šibicarska politika. Radikalsko prekrajanje istorije je ružno i ima jedini zadatak da utemelji nacionalistički i populistički stil vladanja. Tu osećaja srama nema“, zaključuje Stojković.

Član predsedništva LSV-a Aleksandar Olenik ukazuje da obeležavanje Dana oslobođenja Beograda ne treba posmatrati samostalno kao posebnu celinu, već ga treba posmatrati u globalu, a deo toga je Vulinova izjava kojom se veliča Hitler, kojom se pravda njegovo postupanje u Drugom svetskom ratu i kojom se odgovornost prebacuje na građane Nemačke, a ne na državu.

„Naravno da on to nije rekao samostalno, već mu je tako naređeno. Vreme kada je to izjavio se poklapa sa ceremonijom povodom oslobađanja Beograda, tako da se to mora posmatrati kao celina. Suštinski je tako jer se radi o višegodišnjoj izmeni istorije, u kojoj oni koji su izgubili u Drugom svetskom ratu, a to su četnici, ustaše, sad vidimo i sam Hitler, pokušavaju da se prikažu u drugom svetlu, dok se pravi pobednici, partizani, pokušavaju pokazati kao da su izgubili rat“, objašnjava Olenik.

Sve to zvuči poprilično suludo, kako navodi naš sagovornik, ali je sve moguće kada je u pitanju propaganda u Srbiji.

„Isto kao što pokušava da se sakrije prava uloga oslobodilaca Srbije i Jugoslavije – partizana, tako se krije i istorijska uloga Ukrajinaca koji su u sklopu Crvene armije činili više od 80 odsto jedinica koje su oslobodile Beograd, čak su bile i pod komandom ukrajinskih oficira, tako da su ukrajinske snage oslobodile Beograd. Gvozdeni puk je jedna izmišljotina i kopiranje Putinovog ruskog sveta u izvedbi Vučića i Vulina pod nazivom srpski svet“, naglašava Olenik.

Suštinski se može reći da su Beograd i Jugoslavija oslobođeni pod partizanskim i ukrajinskim zastavama, kaže on, a pokušaj sakrivanja ukrajinske zastave je sa jedne strane nastavak revizije istorije, a sa druge nastavak jednog servilnog odnosa prema „ratnom zločincu i agresoru“ Putinu.

„To je nešto što šteti Republici Srbiji i svim njenim građanima. Ponovno nesagledavanje svetske političke scene na pravi način i nerazumevanje trenutnih istorijskih tokova će nas skupo koštati, kao 90-ih godina. Pred Ukrajincima i jugoslovenskim partizanima su tada bežali i Nemci i ustaše i četnici, nikakva revizija istorije to ne može da izbriše, a znamo da će opet isto tako bežati, ako za to ima potrebe“, navodi Olenik.

U ovom trenutku možemo na pristojan način da se izborimo za mesto Srbije u Evropskoj uniji i NATO-u, objašnjava Olenik, dok Ukrajinci tu mogućnost nemaju, već je plaćaju krvlju.

„Ne samo da fali zastava Ukrajine, tom prilikom su falile i zastave Evropske unije, ali i NATO pakta, jer je mesto Srbiji čak prvenstveno u NATO paktu, pa tek onda u EU“, zaključuje Olenik.

Sa druge strane, prvi sekretar SKOJ-a Miloš Karavezić objašnjava da dok Ukrajinci jesu učestvovali u oslobođenju Beograda 20. oktobra 1944. godine, današnja politika koju sprovodi njihov predsednik Volodimir Zelenski se kosi sa fašizmom.

„Veliki broj Ukrajinaca je dao život u borbi protiv fašizma, oni su antifašistički narod. Međutim, ono što je problematično jeste da sadašnji režim Zelenskog u potpunosti negira taj svoje deo istorije. U samoj Ukrajini još od 2014. godine imamo divljanje fašista, ruše se spomenici crvenoarmejcima, čak je i sovjetski grb u Kijevu zamenjen sadašnjim grbom Ukrajine“, ukazuje Karavezić.

Iz ovih razloga, on navodi da možemo videti da ono što je Ukrajina danas, nažalost, nema veze sa antifašističkom tradicijom ukrajinskog naroda.

„Napomenuću da sadašnji režim Zelenskog progoni antifašiste i komuniste, primer su braća Koronovič. Naš je stav da Rusija trenutno vodi pravedan rat, ne protiv ukrajinskog naroda, nego protiv fašističkog režima Zelenskog“, zaključuje Karavezić.

Pored toga što zastava Ukrajine nije istaknuta na jučerašnjoj ceremoniji, vredi pomenuti i da je predsednik Aleksandar Vučić, iz nepoznatog razloga, propričao na ruskom, na Dan oslobođenja Beograda.

Izjavio da se Srbija protivi reviziji istorije, umanjivanju njenih žrtava i doprinosa u slamanju nacizma i fašizma.

„Nismo dočekali okupatorske snage sa cvećem kao neki u regionu i zato smo bombardovani 6. aprila“, kazao je Vučić i istakao da Srbija ne zaboravlja bratsku rusku ruku koja je pružena.

Ukrajinu u svojim govorima niko nije pomenuo.