Iznenađen sam pričama mladih iz Beograda o 5. oktobru koji je posebna vrsta uspeha masovnih pokreta. Mnogi ljudi misle da se u odnosu na 5. oktobar nije ništa promenilo, to je verovatno zbog ekonomskih razloga.
Razlog zbog kojeg se ljudi više ne upuštaju u proteste poput 5. oktobra jeste strah od policije ili slično. Ljudi se boje revolucije jer je bila previše nasilna i dešavala se pod uticajem SAD i Rusije – kaže za Danas Set Vudi, ekspert za društvene pokrete i nenasilne akcije i trener u organizaciji Momentum iz SAD – trening centar koji pruža obuke o organizovanju zajednice i osnivanju društvenih pokreta.
Vudi, koji je prošle sedmice održao tribinu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu o društvenim pokretima, ističe da su protesti danas više globalni zbog uticaja društvenih mreža, „a u SAD sada vlada veliki osećaj apatije, jer postoje velike rasne i klasne razlike“.
* Kako danas nastaju društveni pokreti?
– Nastajanje mnogih društvenih pokreta, na osnovu mog iskustva zavisi od konkretne situacije. Teško je uporediti jedan uzrok nastanka sa drugim. Generalno pokreti nastaju zbog nezaposlenosti. Da bi pokret nastao potrebno je nezadovoljstvo ili prethodne pogrešne odluke koje su dovele do tog nezadovoljstva. U SAD postoji primer protesta kalifornijskih farmera zbog 20 godina nezadovoljstva. Tako da mislim da je nezadovoljstvo glavni razlog.
* U Srbiji imamo primer Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, koja neke od svojih aktivnosti organizuje na internetu. Kolika je uloga društvenih mreža za regrutovanje, okupljanje i formiranje akcija masovnih pokreta?
– Uloga društvenih mreža je novija vrsta organizovanja pokreta, a dobar primer je „Rano proleće“. Uticaj društvenih mreža je mnogo veći kada postoji pritisak na javnost ili strah od policije. Što se tiče Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, moram da kažem da sam bio u Savamali i da su zastave „Beograda na vodi“ za mene simbol kolonijalizma. Bio bih zaista srećan kada bi se one spustile.
* Koliko masovni pokreti mogu da utiču na promene u savremenom društvu?
– Mislim da to zavisi od pokreta. Mi se u Momentumu dosta bavimo ekološkim pitanjima. Da bi se nešto promenilo mnogi pokreti moraju da deluju zajedno, kako bi došlo do stvarne promene trebalo bi više stvari da se menja. Stvarno uspešni pokreti su oni koji uspeju da promene politički kontekst i na neki način nateraju vlast da prihvate ili delom usvoje ideje pokreta. U situaciji u kojoj nemamo institucije koje su spremne da brzo reaguju ne može doći do promene. To je slučaj u autoritarnim i diktatorskim režimima u kojima postoji jaka kontrola društva, poput Egipta i Indije. U tim zemljama ljudi su izlazili na ulice, međutim skupština i vlada nije želela da sasluša njihove zahteve. Pokreti ne mogu da konkretno promene društvo, ali mogu da utiču na promenu političke klime.
* Na koji način kriza demokratije utiče na pojavu masovnih pokreta?
– Upoznat sam sa tim da institucije u Srbiji ne funkcionišu baš demokratski. U SAD-u mi sada proživljavamo krizu demokratije i ljudi u Americi se ne vezuju previše za istoriju kao u Srbiji i ne žele previše da se žrtvuju za demokratske vrednosti. Ono što vidim u pokretima koji se sada javljaju u SAD-u je da oni ne umeju na pravi način da reaguju jer se politička situacija menja i ono što je nekada bilo nemoguće sada je veoma moguće. Rekao sam to jer mislim da je uzrok ulaska ljudi u pokrete upravo razumevanje situacije. Kad bih se bavio pokretima u Srbiji, razmišljao bih šta je ono glavno što dovodi do nezadovoljstva i borio bih se protiv toga. U našem pokretu smo se bavili analizom situacije u Indiji, gde Nacionalni kongres nije razumeo Gandijeve razloge i zato je Gandi približio ideje pokreta običnom čoveku i tako došao do uspeha.
* Kako su društveni pokreti u SAD-u reagovali na Trampovu odluku o podizanju zida na granici sa Meksikom i zabrani ulaska državljana sedam muslimanskih zemalja?
– Tramp je idiot, mada ni Klintonovi nisu ništa bolji. Tramp ima ljude oko sebe koji su veoma pametni, oni se razumeju u politiku u SAD i da rani narod nije zadovoljan statusom quo. Trampov slogan je bio učinimo Ameriku velikom, a Klintonova mu je uzvratila time da je Amerika već velika, međutim ljudi u Americi su svesni da ne žive dobro i to je razlog zbog kojeg je Klintonova izgubila izbore. Bili su protesti muslimana i protesti na aerodromima, ali mi imamo kakve takve demokratske institucije i naš sistem funkcioniše dobro, za razliku od Srbije, gde se zakoni i ne poštuju baš najbolje. Trampova vladavina neće preživeti ni šest meseci. Sve to liči na šalu i nisam optimističan po pitanju situacije u SAD-u.
* Da li ste imali priliku da se upoznate sa nekim vođama društvenih pokreta u Srbiji (Srđa Popović)?
Nisam ga upoznao, ali sam pročitao njegovu knjigu. Imam veliko poštovanje prema njemu i neke od ideja koje mi promovišemo su neposredno pod uticajem njegovih ideja. Ono što se meni sviđa kod masovnih pokreta nije to što je pokret uradio, već to što su izašli obični ljudi na njega.
Borac u nenasilnoj borbi
Set Vudi saradnju sa Momentumom počinje u januaru 2015. godine, od kada je postao posvećeni praktičar društvenog organizovanja baziranog na masovnim pokretima. Pre toga, radio je kao organizator zajednica u omladinskim organizacijama, gde je bio trener za nenasilne akcije. Posvećeno radi na osnivanju uspešnih pokreta koji odražavaju ljudske potrebe za ljubavlju, pravdom, srećom i pomirenjem. Momentum je trening centar koji pruža obuke o organizovanju zajednice i osnivanju društvenih pokreta.
Zakonodavstvo slabo u Srbiji
* Možete li da prokomentarišete to što je prethodnih dana pokret Lokalni front cepao predizborne plakate i što su od tada su policajci počeli da obezbeđuju ta mesta?
– Zakonodavstvo je ovde slabo, a zakoni su veoma važni. Od te situacije bih napravio komediju, jer je pritisak policije užasan za takvu stvar. LJudi kada vide da postoji pritisak policije se plaše da učestvuju u protestima ili akcijama. Uloga vođa protesta je da podstaknu emocije kod učesnika i da ih oslobode od straha u borbi za promene. Definitivno bih to uradio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
