Zaštićena područja – nezaštićena

Deveti put na jednom mestu bili su zaposleni u pet nacionalnih parkova u Srbiji, kao i radnici nacionalnih parkova „Sutjeska“ i „Kozara“ u Republici Srpskoj, Zavoda za zaštitu prirode i nadležnog ministarstva, i to na Parkovijadi 2008, održanoj proteklih dana u Kladovu. Ovo jesu tradicionalni radničko-sportski susreti, ali su ovoga puta bili i više od toga pošto su učesnici, predstavnici nacionalnih parkova ukazali na štetu nastalu u prošlogodišnjim požarima, na problem postojanja divljih deponija, bespravnu gradnju i posebno na nezadovoljavajući odnos države prema ovom zaštićenom području.
To vrlo plastično ilustruju reči direktorke Zavoda za zaštitu prirode Lidije Amidžić koja smatra da resorna ministarstva i država treba da povedu mnogo više računa o zakonom zaštićenim prirodnim dobrima :
– Od jedanaest master planova donetih za Srbiju nijedan papir nije dostavljen Zavodu za zaštitu prirode na uvid, iako Zavod određuje uslove zaštite prirode i životne sredine. Neka dobra od nacionalnog i međunarodnog značaja zaista će biti uništena, a umesto urbanizacije i podizanja turističkih kompleksa trebalo bi osmisliti programe seoskog turizma koji neće biti na uštrb prirode – kaže Lidija Amidžić, dodajući da prostorni planovi za nacionalne parkove „Tara“ i „Đerdap“ tek treba da budu doneti.
Probleme imaju i nacionalni parkovi u Republici Srpskoj na koje je na Parkovijadi ukazala direktorka Zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa RS Svetlana Šiljegović.
– Nacionalni parkovi RS prinuđeni su na samofinansiranje, jer se za njih izdvaja malo para iz državne kase. Stoga ova javna preduzeća žive na račun sopstvenih resursa, pa najčešće stradaju šume i skoro da nema velike razlike između šumskih gazdinstava i nacionalnih parkova. Do sada je nacrt zakona o zaštiti prirodnih parkova, kojim se predviđa njihova transformacija u državne ustanove, rađen dva puta, a od 2003. godine zagovaramo formiranje kontrolno-informativnih punktova i naplaćivanje ulaza u nacionalne parkove. Oni ne bi bili samo dodatni izvor prihoda, već bi služili i promeni shvatanja i označavali bi da se ulazi u zaštićeno prirodno dobro – rekla je Svetlana Šiljegović.
Parkovijada je ove godine okupila oko 250 radnika nacionalnih parkova „Fruška gora“, „Kopaonik“, „Šar planina“, „Tara“, „Đerdap“, „Sutjeska“ i „Kozara“, kao i zaposlenih u republičkim institucijama nadležnim za njihovu zaštitu koji su se takmičili u devet sportskih disciplina. Bič volej i vaterpolo koji su se igrali na kladovskoj gradskoj plaži bili su najatraktivnije sportske discipline ovih susreta. Domaćini, zaposleni u JP Nacionalni park „Đerdap’’ Donji Milanovac na idućoj Parkovijadi na Kopaoniku, inače desetoj jubilarnoj, braniće titulu sveukupnog pobednika.