Leska predstavlja značajnu vrstu jezgrastog voća čiji su plodovi veoma cenjeni na domaćem i svetskom tržištu. Jezgro lešnika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja korisnih jedinjenja, kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Pored povoljnosti agroekoloških uslova za lesku, kojima se odlikuju prostrana područja naše zemlje, velika hranjiva i tehnološka vrednost plodova, lako razmnožavanje vegetativnim putem i povoljni uslovi plasmana na tržištu, treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantažnih zasada na znatno većim površinama, kako bi naša zemlja uvoz supstituisao izvozom, a leska dala svoj doprinos povećanju standarda i obezbeđenju egzistencije većeg broja ljudi.


Leska najbolje raste i rađa na zemljištima neutralne reakcije sa Ph 6,8-7,3. Za uzgoj najviše odgovaraju rastresita, duboka, umereno vlažna zemljišta gde nivo podzemne vode nije visok. Gajena na zemljištima sa jako kiselom reakcijom imaju smanjenu aktivnost korena, a nema ni intenzivne mikrobiološke aktivnosti, pa samim tim ni simbiotskog odnosa s gljivama-mikorize. Mikoriza na korenu leske je od velikog značaja, jer potpomaže bujnosti, intenzitet fotosinteze, zdravstveno stanje i utiče na bolje usvajanje azota, fosfora i kalijuma. Ne adekvatne agro i pomotehničke mere onemogućuju intenzifikaciju proizvodnje ove voćne vrste. U nizu operacija negovanja krune, koje imaju za cilj: reguliranje i usklađivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka, najveći značaj ima rezidba kojom se neposredno utiče na oblik i produktivnost. Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina, pa su za zaštitu dovoljna 3-4 tretiranja ( jedno zimsko prskanje, zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja, drugo prolećno – posle cvetanja, treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi). Tretiranja se obavljaju odgovarajućim preparatima i u količinama koje su naznačene od strane proizvođača ili nekog stručnog lica.

Od bolesti značajna je pojava Truleži plodova lešnika (izazivaju je Sclerotinia coryle i Minilia frutcigenae). Oboleli plodovi (sasvim mladi i plodovi pred berbu) potamne, prekida im se porast i sasušuju se. Ova bolest se suzbija fungicidima( Bakarni kreč, Kaptan, Ronilan. Switsh…).Pepelnica ( Phyllactinia corylea), napada najpre list koji menja boju, žuti, često opadne. Bolest je utoliko štetnija jer može izazvati defolijaciju. Parazit prezimljuje u opalom lišću, i pri jačem napadu ga treba sakupiti i spaliti. Suzbija se nekim od sledećih fungicida: Kosan, Kumulan, Afugan, Saprol. Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli). Od bakterioza su opasne bakterijske paleži Xanthomonas campestris corylina. Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena ( virus mozaika jabuke na leski, linijski mozaik leske, virosno uginuće leske). Kod svih voćnih vrsta pa i leske, zdrav sadni materijal je glavna predostrožnost za virusna oboljenja.

Od štetočina lešnika česta je pojava crvljivosti koju prouzrokuje (Balaninus-Curculio-nucum) – pipa crne boje te plodovi opadaju usled zaraze. Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata (insekticida): Ultracid, Lebaycid, Zolone, Ripkord. Grinje na lesci napadaju pupoljke pa izazivaju defolijaciju. Suzbijanje je efikasno u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila, a to je u proleće. Crveni pauk je vidljiv na naličju lista i takođe izaziva defolijaciju. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u obliku jaja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati, a u toku vegetacije možete koristiti Plictran ili Neoron. Od lisnih vaši najčešće se javlja Myzocallis coryli i one nisu naročito štetne. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Treba napomenuti da su štete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od glodara, miševa. Posebno su velike štete koje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je pronađeno 129 kg lešnika. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari