Zaštita podataka zapela između novog zakona i starih propisa

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je usvojen u novembru 2018. godine u značajnoj meri predstavlja prevod uredbe i direktive koja ovu materiju uređuje u EU.

Ipak, umetanje ovakvog zakona, koji na papiru značajno poboljšava zaštitu prava građana, u naš pravni sistem, otvara i niz problema.

Jedan od tih problema je neusklađenost novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa nizom drugih zakona koji uređuju druge oblasti.

Analiza koji je nedavno objavio OEBS pokazala je da je samo u sektoru bezbednosti više od deset takvih zakona koji bi morali da budu izmenjeni i usklađeni sa režimom zaštite koju predviđa novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Kako za Danas ističe Nevena Ružić, jedna od autorki analize, to što nemamo hijerarhiju propisa i što jedan zakon predviđa jednu, a drugi zakon suprotnu radnju, može da stvori velike probleme za obrađivače podataka o ličnosti.

– Uzmimo primer Zakona o evidencijama i obradi podataka u unutrašnjim poslovima koji propisuje da se krivične prijave čuvaju trajno. Krivična prijava je akt organa ili pojedinca koji smatra da je neko lice izvršilo krivično delo. Međutim, krivična prijava može da bude odbačena, jer se uopšte nisu našli elementi da bi protiv nekoga mogao da bude pokrenut krivični postupak. Postojanje krivične prijave protiv neke osobe suštinski ne govori ništa o njoj. Neko može da ima preko sto krivičnih prijava, ali ukoliko po njima nije postupano ta informacija nije važna za određenu osobu. A taj podatak može da bude poguban po pojedinca. Međutim, iako Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa brisanje tih podataka, MUP to ne može da učini jer zakon koji uređuje njihovo postupanje kaže da ti podaci ne smeju da se brišu, navodi Ružić.

U sektoru bezbednosti je prema analizi OEBS-a više od deset zakona koji stvaraju ovakve protivrečnosti. Međutim, kako navodi Ružić, ni u brojnim drugim oblastima stvar ne stoji drugačije.

– To nije ništa neobično. Zvuči šokantno kada se kaže da mora da se promeni nekoliko stotina propisa. To deluje kao ogromna brojka, ali ni iskustva zemalja članica EU nisu bila drugačija. Primera radi, u Sloveniji su morali da promene oko 800 propisa da bi uskladili ovu oblast kada su postali članica EU, ističe Ružić.

Probijeni rokovi

Zakon o zaštiti podataka predvideo je izmenu povezanih zakona, čak je i prepisao rok za usklađivanje koji ističe sa završetkom godine. Nevena Ružić, koja je radila na analizi OEBS-a, ističe da nije prava adresa za pitanje zbog čega se nije ranije radilo na izmeni propisa. „To pitanje je za one koji su u prilici da pripremaju propise. Činjenica je da smo zbog epidemije i vanrednog stanja imali normativni vakum. Pored toga, organizovani su parlamentarni izbori, čekalo se dugo na formiranje vlade… Što se tiče perioda pre epidemije, ne bih da spekulišem“, navodi Ružić.