Zaštitnik građana utvrdio je da je zabrana kretanja tokom vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom kovid-19 negativno uticala na ostvarivanje različitih prava deteta i da su negativan efekat posebno imale na ostvarivanje prava dece sa smetnjama u razvoju ali i na njihov dalji psihofizički razvoj.
U „Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o uticaju propisa i mera za sprečavanje širenja zarazne bolesti kovid-19 na ostvarivanje prava deteta“, koji je predstavljen danas u Palati Srbija, najviše podložna kršenju tokom vanrednog stanja a i nakon njegovog ukidanja bila su pravo na održavanje ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim dete ne živi i pravo na korišćenje usluge socijalne zaštite (dnevni boravak).
Zbog nemogućnosti korišćenja usluge dnevnog boravka deca sa smetnjama u razvoju su se povlačila u sebe, a prema izjavama roditelja uvedene mere su imale negativne srednjoročne i dugoročne efekte po dete: sprečavanje razvoja, trajan negativan efekat, sporo vraćanje u rutinu i pogoršanje mentalnog razvoja, pokazuje Poseban izveštaj Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana je u posebnom izveštaju u preporukama za otklanjanje nedostataka naveo da pre usvajanja sličnih mera, donosioci odluka treba da razmotre moguće negativne uticaje na određene kategorije dece, ali i da uzmu u obzir profesionalne obaveze roditelja i u skladu s tim obezbede adekvatnu podršku deci sa smetnjama u razvoju.
Takođe, nadležni organi treba da u donošenje sličnih mera uključe i decu, roditelje i zaposlene u ustanovama socijalne zaštite, a nadležno ministarstvo treba da obezbedi da zaposleni u dnevnim boravcima urade individualne planove podrške za decu u slučaju ponovnog ograničenja kretanja i da se rad u takvim okolnostima odvija putem onlajn platformi.
Pre predstavljanja izveštaja, zaštitnik građana Zoran Pašalić je rekao da je institucija kojom rukovodi težište svojih aktivnosti u vreme vanrednog stanja ali i sve do danas stavila na zaštitu najugroženijeg dela stanovništva – dece, starih, osoba sa invaliditetom i siromašnih.
– Naš Poseban izveštaj sublimira sve aktivnosti koje je u periodu vanrednog stanja sproveo Zaštitnik građana na zaštiti prava deteta i odnosi se ne samo na decu sa posebnim potrebama već na svu decu koja su u takvoj situaciji bila ugrožena“, rekao je Pašalić.
Pašalić je naglasio da vanredne situacije zahtevaju vanredno reagovanje, promenu načina rada i prilagođavanje novim uslovima i da su se tokom vanrednog stanja menjale epidemiološke mere i u skladu sa tim i problemi građana na šta je Zaštitnik građana je reagovao, savetovao i podnosio inicijative za izmene propisa.
Direktorka UNICEF-a Dejana Kostadinova pre predstavljanja izveštaja izjavila je da su mere Republike Srbije na sprečavanju širenja pandemije bile brze i odlučne ali da su, međutim, ograničile neka prava deteta i izrazila uverenje da će nadležne institucije sprovesti preporuke sadržane u Posebnom izveštaju kako bi se eventualne slične situacije izbegle u budućnosti.
Zamenica Zaštitnika građana za prava deteta Jelena Stojanović rekla je predstavljajući izveštaj da su razlozi za ograničenje prava deteta tokom vanrednog stanja bili komplikovana procedura za dobijanje dozvole za kretanje u vreme zabrane kretanja, slaba koordinacija nadležnih organa i nemogućnost transformisanja dnevne nege potrebne za očuvanje i razvijanje potencijala deteta u aktivnosti koje se mogu raditi na daljinu.
Poseban izveštaj Zaštitnika građana urađen je u saradnji sa Evropskom mrežom ombudsmana za decu (ENOC) uz podršku Kancelarije UNICEF-a u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.