Uprkos tome što su propisi Republike Srbije usklađeni sa međunarodnim standardima i izričito zabranjuju diskriminaciju, pojedinačni slučajevi otvorene i neskrivene netrpeljivosti i isključivosti prema drugačijima od sebe, stoji u saopštenju Zaštitnika građana.
To pokazuju da u Srbiji izazovi u borbi protiv rasizma i dalje postoje, izjavio je povodom 21. marta, Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije, zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Tokom prošle godine u to su nas uverili konkretni događaji, a Zaštitnik građana posebno skreće pažnju na slučaj podizanja betonskog zida oko romskog naselja „Marko Orlović“ u Kruševcu. Zid u Kruševcu, koji, iako je formalno gledano podignut u skladu sa važećim propisima, za posledicu može imati getoizaciju i segregaciju, dok pitanje ko je doneo odluku o tome nije dobilo odgovor ni nakon sprovedenog postupka kontrole, navodi Pašalić u saopštenju za medije.
Iako je Srbija u Evropi i svetu prepoznata po svom humanom i odgovornom odnosu prema migrantima i izbeglicama na balkanskoj ruti, što je između ostalog pokazala i obezbeđivanjem uslova da više od 500 dece migranata krene u škole, u pojedinačnim slučajevima takva politika države nailazila je na protivljenje ovdašnjih roditelja. Iako izolovani, ovi događaji pokazuju da diskriminatorski stavovi prema drugačijima, u našem društvu nisu prošlost, navodi se u saopštenju Zaštitnika građana.
U saopštenju se ističe da i ove godine Zaštitnik građana poziva nadležne u državi i celokupnu javnost da se zajedno suprotstavimo segregaciji i rasnoj diskrimanciji, da razvijamo obrazovanje i podstičemo sve delove društva, kako bi eliminisali predrasude, stereotipe i svaki oblika diskriminacije.
Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije Ujedinjene nacije proglasile su praznikom 1966. godine, u znak sećanja na 21. mart 1960 godine, kada je u Južnoafričkoj republici ubijeno 69 ljudi, koji su demonstrirali protiv aparthejda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.