Zašto 1. septembar nije dan za štrajk svih sindikata obrazovanja?

– Prvi septembar bi mogao biti dobar trenutak da se skrene pažnja javnosti na položaj prosvetnih radnika, ali da jednodnevni štrajk nije način na koji će se ukazati na postojeće nezadovoljstvo. Prvo, kada se organizuje štrajk, on mora da ima svoj krajnji cilj, odnosno strategiju, u smislu šta raditi ako onaj protiv koga je uperen ne ispuni zahtevano, a takođe mora da bude masovan i dobro organizovan. Tradicionalni štrajk jeste medijsko skretanje pažnje i ništa drugo. U široj javnosti obično ima kontraefekat – komentariše za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, članice Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS).

On misli da bi u trenutku kada sindikati ne uživaju dovoljno poverenje kod zaposlenih prikladnije bilo skretanje pažnje u vidu zajedničke konferencije četiri reprezentativna sindikata, zajedničkog organizovanja protesta ili nekog vida performansa.

– Takvim potezom bi svi pokazali da su spremni da se odreknu svoji partikularnih interesa, da pređu preko ličnih sujeta i podela, kao i da im skretanje medijske pažnje nije samo po sebi cilj, već zaista sredstvo da se dođe do uspešne mobilizacije članova sindikata. Mislim da je u ovom trenutku glavni zadatak rukovodstva svih sindikata da povrate izgubljeno poverenje – kaže Markov.

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić kaže da bi protest prvog dana nove školske godine imao negativan odjek u javnosti jer posle dve godine deca kreću normalno u školu, te da je članstvo poslušalo sugestije roditelja.

– Unija je obezvredila pojam štrajka i protesta. Ako se organizuje bilo koji vid sindikalne borbe on mora da bude u dogovoru sa svim ostalim predstavnicima zaposlenih u obrazovanju. Nije poenta u tome da se štrajkuje u 500 škola, a pritom treba imati u vidu da su diskutabilni mnogi brojevi koji se iznose u javnost. Meni to izgleda kao borba za sindikalno tržište i izazivanje medijske pažnje, jer se svakog 1. septembra postavlja pitanje hoće li neko ući u štrajk – kaže Ilić.

Na pitanje kako onda deluje najava Republičkog odbora Sindikata obrazovanja Srbije da će preduzeti sve oblike sindikalne borbe, uključujući i štrajk, ako nova Vlada do početka novembra ne započne pregovore o zahtevu za povećanje zarada zaposlenima u obrazovanju za 25 odsto, Ilić odgovara:
– To je regularan način. Mi smo najavili naše zahteve i red je da nas onaj ko bude došao na čelo Ministarstva

prosvete pozove da vidimo da li nešto moće da uradi. Ako ne, onda ide najava protesta ili štrajka upozorenja, pa štrajk. I sami znate da smo zakonski ograničeni što se tiče štrajka – navodi Ilić.

Upitana koliko je realan uspeh štrajka imajući u vidu kako su prošli svi dosadašnji, ona kaže da će pozvati sve sindikate da se priključe.

– Mi smatramo da 1. septembar nije dobar datum za štrajk jer zaposlene više zanima njihov status, da li imaju punu normu i da li će biti zbrinuti ako su tehnološki viškovi. Kao sindikat podržavamo svaki vid borbe za poboljšanje položaja zaposlenih ali smatramo da se ciljevi mogu postići jedino zajedničkim delovanjem, a za štrajk Unije smo saznali iz medija – kaže Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“.

Iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, koji je član razjedinjenog SRPS-a, poručuju da je bezbroj razloga za nezadovoljstvo zaposlenih u prosveti, te je svaki bunt i iskazivanje nezadovoljstva ohrabrujuće, ali da je uspeh potrebno više.

– Izgradnja kapaciteta za uspešnu borbu podrazumeva i sposobnost da se štrajkom i protestom kao krajnjim sredstvom uspešno okončaju pregovori sa nadležnim institucijama. Nama u ovoj jednačini nedostaje jedinstvo zaposlenih, a njega nema zbog ničim opravdanog ega čelnika reprezentativnih sindikata i međusobnih sujeta onih koji bi morali da okupljaju, a ne da razjedinjuju. Najavljeni štrajk i protest Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije samo je poslednji dokaz iznetih činjenica – kaže Dušan Kokot, predsednik NSPRV-a.

On dodaje da Unija, kao reprezentativna sindikalna organizacija, ima apsolutno pravo i zakonsku mogućnost da o svojim postupcima samostalno odlučuje.

– Sa drugima se nisu konsultovali o štrajku i nikoga nisu, osim u medijima, pozvali na zajedničko delovanje. Istrajavanje u odluci o nesaradnji sa drugim sidnikatima najviše košta baš Uniju, ali košta i sve nas. Obaška što je takva odluka Unije antisindikalna i suprotna zdravom razumu. Jasno je da bez jedinstva zaposlenih u obrazovanju nismo dostojan protivnik. Stav našeg sindikata je da učestvovanje u promašenim akcijama (a najavljeni štrajk i protest Unije vidimo baš na taj način) ne može rešiti nagomilane probleme u sistemu obrazovanja i nećemo pozvati članstvo da mu se pridrži. Sa druge strane, buntovni duh nikada ne treba gušiti i NSPRV nikada nikome neće zabraniti da se pridruži protestu koji organizuje neki drugi sindikat – ističe Kokot.

Bez socijalnog dijaloga

Iako je ministar prosvete Branko Ružić, najavljujući dvocifreno povećanje plata, danas pominjao da sa sindikatima postoji dijalog i obostrano razumevanje i uvažavanje zahteva prosvetara, sindikati misle suprotno.

Aleksandar Markov kaže da pravog socijalnog dijaloga nema.

– Forum nije velika organizacija, tako da nismo imali priliku da tokom mandata ministra Ružica razgovaramo sa njim ni na jednu temu, čak ni za onu koja se tiče gimnazija. Kada je reč o reprezentativnim sindikatima, možda me utisak vara, ali deluje mi da su više statirali na sastancima nego što su njihovi predlozi uvažavani. Imajući u vidu snagu i raspoloženje zaposlenih u prosveti, kao i činjenicu da oni koji učestvuju u pregovorima, uglavnom ne uživaju podršku zaposlenih, to me uopšte ni ne čudi – navodi Markov.

Srđan Slović kaže da nedavni sastanak s ministrom predstavlja „nastavak imitacije razgovora socijalnih partnera uoči oblikovanja budžeta za narednu godinu“, te da jednaka sektorska povećanja samo produbljuju postojeće neopravdane razlike u platama zaposlenih u javnim službama.

Dušan Kokot naglašava da, kada je reč o zaradi, jedini zahtev mora biti zakonitost u njenom obračunu.

– Igranje procentima „povećanja“, koji do januara pri ovoj inflaciji neće značiti ništa, jeste deo igre koju je trenutna vlast nametnula kao temu, ali sindikati na to nikako ne bi smeli da pristaju. Vlada Srbije je donela cenu rada u obrazovanju, a takođe je donela i Uredbu o koeficijentima. Kada bi ti važeći akti živeli i u praksi i kada država ne bi nezakonito ugovarala zarade ispod vrednosti minimalne (koju je takođe ista Vlada Srbije usvojila), nikakvih problema ne bi ni bilo. Dakle, iza zahteva za uvećanje zarade od 20 odsto nikako ne možemo stati jer je to i dalje nezakonito, a i mnogo manje nego što nam zakoni ove države garantuju – ističe Kokot.