Foto: Stefana SavićSkupština albanskih odbornika iz Preševa, Bujanovca i Medveđe je 2011. donela odluku za bojkot popisa stanovništva jer neki uslovi nisu bili ispunjeni. „Formulari koje je trebalo da popune Albanci nisu bili na maternjem jeziku, a bio je problem i sa popisivanjem dijaspore. Sada su se oko učešća u popisu složile albanske političke partije, čiji su predstavnici potpisali zajedničku deklaraciju o učešću, jer su ti uslovi sada ispunjeni“, rekao je za Danas Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA).
Kako smatra Mustafa, za Albance sa juga Srbije je važno da postoje „optimalni uslovi kojima bi bilo omogućeno da se popiše svaki Albanac iz Preševa, Bujanovca, Medveđe, ili iz drugih delova Srbije, kao i dijaspore“.
„Važno je stvoriti klimu da se mogu popisati ne samo ljudi koji su ovde, već i oni u dijaspori koji u datom trenutku nisu u svojim kućama, ovde, na jugu Srbije. Važno je da se zna tačan broj Albanaca koji živi u Srbiji. Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, na čelu sa Gordanom Čomić, zatim OEBS-a, kao i Republičkog zavoda za statistiku, su uveravali Albance da su stvoreni uslovi da se u ovom popisu popišu svi ljudi, baš kao i svi Albanci. Oni su nam dali garancije u vezi sa tim i mislim da je zaključak tih razgovora vrlo jasan: Albanci jesu zainteresovani za popis, ali popis svih Albanaca u Preševu, Bujanovcu, Medveđi i drugim gradovima u Srbiji, a ne delimično“, dodao je Mustafa.
Sa stavom Mustafe o ispunjenim uslovima na predstojećem popisu u oktobru saglasan je i Nikola Lazić, glavni i odgovorni urednik portala Bujanovačke iz Bujanovca.
„Poenta priče je da će moći da se popisuju i oni građani, ne samo Albanci, koji trenutno ne borave u mestu boravišta, što je za Albance najvažnija stavka zbog brojne dijaspore koja živi u Zapadnoj Evropi, Americi i širom sveta. Oni su 2011. bojkotovali popis zato što formulari nisu bili na njihovom maternjem jeziku, kao i zbog popisivanja dijaspore. To je sad rešeno. Znači im i to što mogu da budu popisani bez ličnih dokumenata“, istakao je Lazić.
Pitanje koje se ovde nameće kao potencijalni problem, prema rečima urednika Bujanovačkih, je što, i nakon ovogodišnjeg popisa, „opet nećemo znati koliko tačno ljudi živi u Bujanovcu“.
„To je zato što pripadnici svih nacionalnih zajednica koje žive ovde masovno odlaze iz Bujanovca. Prema popisu iz 2002, u Bujanovcu je živelo 44.000 ljudi. Devet godina kasnije su OEBS i Međunarodna zajednica uradili procenu, prema kojoj u našem gradu živi 38.000, u Preševu oko 30.000 a u Medveđi 7.500 ljudi. Sve anomalije popisa su dovele do paradoksalne situacije, u Bujanovcu konkretno, da imate procenjeni broj od 38.000 stanovnika, a u biračkom spisku ima 43.000 ljudi. Ne znam da li će, na neki način, da se odvoje ljudi iz dijaspore i oni koji stvarno žive ovde. Onda bismo znali njihov tačan broj“, objasnio je Lazić.
Njega ne čudi odluka Albanaca sa juga Srbije da „potraže saglasnost“ o učešću na popisu stanovništva – o čemu je govorio i predsednik Opštine Bujanovac i lider Demokratske partije (DP), Nagip Arifi – jer je to, smatra Lazić, „uobičajena praksa“ albanskih političara iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, svaki put kada se donosi neka važna politička odluka.
„Ja to ne bih nazvao dozvolom, možda je to Arifi grubo rekao, više neka saglasnost i mišljenje kosovskih vlasti. Albanci iz tri opštine juga Srbije za svaku bitnu odluku traže saglasnost i konsultuju se sa vlastima na Kosovu – sa Prištinom, čak i sa Tiranom, kad su neka važna pitanja, to je njihova uobičajena procedura. Tako je bilo i uoči izbora. To ne znači da su oni, na neki način, zavisni od kosovske Vlade, ali je popis krupno pitanje za albansku zajednicu. Rekao bih čak da to čine i da im savest bude mirna i čista. Ovde Albanci Kosovo tretiraju kao nezavisnu državu i osećaju kao svoju matičnu. Ne osećaju Albaniju, nego Kosovo. Kao što se srpski lideri u okolnim zemljama, na primer u Bosni i Hercegovini ili Republici Srpskoj, konsultuju sa vlastima u Srbiji“, mišljenja je Lazić.
Ragmi Mustafa, sa druge strane, ne želi da komentariše izjavu Nagipa Arifija da je „kosovska vlast dala saglasnost“ za učešće Albanaca iz tri opštine juga Srbije u popisu.
„Ne mogu da komentarišem njegovu izjavu, ali su vođeni ozbiljni razgovori između albanskog političkog korpusa, pa smo došli do zaključka da treba biti deo popisa. A da li će to da podržava Vlada Kosova, Vlada Albanije ili neka druga, kao što podržava OEBS i druge međunarodne organizacije, nebitno je. U ovom procesu pomaže nam i Vlada Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava“, rekao je predsednik NSA.
Iz Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa „ne žele da iznose stav u vezi sa popisom“ jer, kako je rečeno Danasu iz ovog tela, „još uvek nije vreme“.
„Albanci su odlučili da izađu na popis i to je to. Koordinaciono telo nema šta da kaže na to. A i nije do nas, nego do njihove odluke. Suštinski, za sada, nema tu priče“, poručili su iz ovog tela.
Predsednik Opštine Bujanovac i prvi čovek DP-a, Nagip Arifi, do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na pozive i SMS poruku novinaru Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitaje na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
