Zašto će neki đaci dobiti peticu „na lepe oči“?

To je, podsetimo, jedna od namera belog štrajka koji je NSPRS pokrenuo od 1. septembra.

– Niti su naši zahtevi ispunjen, niti smo dobili poziv za bilo kakav sastanak na tu temu. Izmene Krivičnog zakonika jesu ušle u proceduru i možemo da konstatujemo da se na neki način krenulo ka rešavanju tog zahteva. Druga dva zahteva, da nastavnik može na samom času da izrekne suspenziju učeniku koji se nedolično ponaša i ukidanje anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama, nisu rešena, iako za realizaciju tih ciljeva nije potreban nijedan jedini dinar – kaže Dušan Kokot, predsednik NSPRS-a.

Na pitanje šta će se dešavati posle 11. oktobra Kokot odgovara:

– Ono o čemu smo obavestli javnost u junu, a podsetili u septembru: nastavnici će upisati jednu peticu do kraja prvog polugodišta svim učenicima i ta ocena po slovu zakona može biti najveća zaključena. Pa ako je državi u interesu da svi đaci budu vukovci i da apsolutno obesmislimo školu i znanje, onda neka tako bude – kaže Kokot.

On dodaje da će za većinu učenika ta petica biti prva upisana ocena u dnevnik, jer su, podsetimo, članovi NSPRS-a rekli da prvih mesec i po dana od početka školske godine neće ocenjivati đake.

Na pitanje kako da znamo da nije u pitanju blef i da će svi nastavnici zaista i upisati petice, Kokot odgovara da su takvu odluku doneli sami člkanovi sindikata kojim rukovodi.

– Nije njima stigla nikakva naredba, oni su još u junu anketirani, a ako neko neće da uradi ono za šta je sam glasao, ne znam šta bih rekao. Mi ćemo svakako preko koordinatora imati informacije kako teče beli štajk, a znam da su već sada neki počeli da daju petice, jer je bilo jasno da neće doći do pomaka u rešenju problema jer nema ni pregovara. U kom broju će nastavnici zaključiti petice učenicima videćemo na kraju polugodišta – kaže Kokot.

Beli štrajk je pao u drugi plan nakon što su četiri reprezentativna sindikata obrazovanja organizovala obustave rada i proteste, tražeći poboljšanje materijalnog položaja. Na pitanje zbog čega ovo nije tema i za NSPRS, Kokot odgovara da se za to bore već dugo.

– Mi smo prošle godine izašli s predlogom drugačijeg obračuna zarada, jer je to jedini način na koji se može rešiti problem plata u obrazovanju. Nije slučajno što su taj model primenili u vojsci, policiji i svim javnim preduzećima, kod njih nikad nema štrajka jer su oni rešili pitanje plata. Štrajka ima samo kod budžetske sirotinje prosvete. Nama je ostavljen sistem da nema razlike između prvog i petog stepena stručne spreme i to ne može da se popravi sem da se sve uradi ispočetka – kaže Kokot, podsećajući da je NSPRS pre godinu dana predložio da plata bude proizvod osnovice koja je minimalna zarada i pripadajućeg koefijenta.

Osvrćući se na zahteve reprezentativnih sindikata on smatra da je prosečna plata imaginarna definicija.

– Kako možemo da znamo koliki će biti prosek u januaru? Kako će ta plata da izgleda na kraju sledeće godine, kada je najavljeno da će prosečna zarada u Srbiji da bude oko 1.000 evra? Gde će da bude nastavnik sa traženih 15,4 odsto? Razlika između onoga što država nudi i što sindikati traže je 2.500 dinara. To neće rešiti probleme prosvetnih radnika po pitanju finansija ni pod tačkom razno. Naravno da je svako povećanje dobro, ali način na koji se tome pristupa je pogrešan. Mi moramo da zagovaramo konkretno rešenje, a ne da svaka tri meseca imamo štrajkove – ističe Kokot.

On kaže da ne zna kakva će biti odluka ostalih sindikata o načinu nastavka sindikalne borbe za pobošljanje materijalnog položaja zaposlenih u obrazovanju i da li će se štrajk nastaviti.

– Budžet za narednu godinu je gotovo pripremljen i ne može da bude pomeranja u narednih 15 dana, bar ne korenitih. Ako će prosečna plata da bude 1.000 evra gde će da bude prosvetni radnik sa 100.000 dinara koje traže sindikati? Javnost mora da razume, ali i sindikati, da se ne pregovara samo o plati za januar nego za celu budžetsku godinu. Tu zaradu koju sada budemo ugovorili će zaposleni dobiti u januaru 2026. Zato smo insistirali da osnovica bude minimalna zarada, da se promeni Uredba o koeficijentima i da se definišu novi koeficijenti – kaže Kokot.