Zašto ćuti akademska zajednica Srbije: Kome je dobro, a ko ne želi da se zamera režimu?

Ono što posebno zabrinjava je činjenica da su oboje kažnjeni glasovima kolega zbog stavova i postupaka koji nemaju direktne veze sa njihovim profesionalnim referencama.

Popović su, podsetimo, za predsednicu Evropske asocijacije univerziteta predložile austrijska, mađarska i slovenačka rektorska konferencija, ali joj je podršku uskratio Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije.

S druge strane, Teodorović na Senatu Univerziteta u Beogradu nije dobio dovoljan broj glasova za zvanje profesora emeritusa, iako je reč o jednom od najcenjenijih stručnjaka u međunarodnim okvirima.

– Ne mogu to drugačije da tumačim nego kao osvetu ili odmazdu režima. Znam kolika je citiranost profesora Teodorovića i koliko se visoko rangira u svojoj oblasti među naučnicima iz čitavog sveta. Neverovatno je da takva osoba ne može da dobije zvanje profesor emeritus. Što se tiče bivše rektorke imala sam i ja, kao i mnogi na Univerzitetu, zamerke na njen rad, ali suprotne od onih koje je imala vlast. Mi smo mislili da nije uradila dovoljno, ali očigledno je da ćete, i kad malo uradite, dobiti neku vrstu kazne. Tako smo videli da je njen ponovni izbor za rektorku UB onemogućen, a sada i ova kandidatura. Dosta sramno i sitničavo, izgleda kao da se radi o nekim zlim ljudima koji ne znaju više šta će od svoje zlobe i gledaju da li ih je neko popreko pogledao ili im se zbog nečega zamerio i samo čekaju da im se osvete – kaže za Danas Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu.

Njen kolega, takođe profesor Biološkog fakulteta Željko Tomanović ističe da se i ranije dešavalo da predlozi za emerituse ne prođu na Senatu, ali ukazuje da je Teodorović jedan od naših najistaknutijih naučnika.

– Zašto je doneta takva odluka treba pitati one koji su glasali protiv izbora profesora Teodorovića i predloga Saobraćajnog fakulteta. Razlog svakako nije njegov naučni opus. S druge strane, uslovi za izbore nastavnika su nestimulativni i nedopustivo niski i većina nema problem da podrži izbor redovnih profesora bez suštinskih referenci – smatra Tomanović.

On podseća da je Ivanka Popović dugo bila dekanka Tehnološko-metalurškog fakulteta, prorektorka i rektorka sa odličnim vezama u međunarodnoj akademskoj zajednici.

– Uskraćivanjem podrške pravimo štetu sami sebi. Imali smo nedavno javno vređanje studenata na jednoj televiziji (Hepi prim.aut) i nereagovanje nadležnih. Opravdanje jednog broja kolega je da je ta televizija potpuno neozbiljna i da ne zaslužuje bilo kakvu reakciju. Nažalost, takve televizije dobijaju bez problema dozvole za nacionalne emitere, što je tragedija – navodi Tomanović.

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta, kaže da se na primeru akademika Teodorovića dosta toga može reći i dobrog naučiti.

– Pripada malobrojnoj grupi univerzitetskih profesora i akademika koja se oglašavala u javnosti povodom negativnih društvenih pojava, a koje su rezultat ustoličavanja autokratskog političkog sistema u Srbiji. Nije u pitanju samo aktivnost u vezi plagiranog doktorata Siniše Malog. Kao društveno odgovoran univerzitetski profesor Teodorović je imao volje i hrabrosti da javnosti ukazuje i na druge brojne, katkad i nerazumne, događaje u akademskom i političkom životu u Srbiji – kaže Jovančićevič.

Uvek je, dodaje, bila vidljiva Teodorovićeva želja da pruži primer i drugim kolegama sa Univerziteta i iz SANU, ali ga je mali broj pripadnika akademske zajednice sledio. Ogromna većina ostajala bi nema, čak i onda kada su se dešavali krupni društveno-politički događaji daleko iznad “dnevne politike”.

– Ostvareni nastavni i naučni rezultati, zajedno sa njegovim aktivizmom, trebalo bi da Teodorovića kandiduju za visoka priznanja. Međutim, desilo se suprotno. On je kažnjen i nije izabran za profesora emeritusa na istom onom Senatu Univerziteta u Beogradu na kome su u navedeno zvanje u prošlosti birani i oni kandidati koji su imali daleko manje dobar nastavnički i naučni opus – navodi Jovančićević.

Na pitanje zašto ćuti ogromna većina u akademskoj zajednici, Biljana Stojković odgovara da je „univerzitetskim nastavnicima dovoljno dobro i ne žele da se bune, iako su vrlo svesni svega u čemu žive, kako izgleda ova država i do čega nas je ovaj režim doveo“.

– Sve im je jasno, ali su upali u sopstvenu udobnost, koja se može nazvati udobnost u odnosu na prosečan standard ljudi u Srbiji. Imaju mogućnost da putuju, da sarađuju s kolegama iz inostranstva, da odlaze na konferencije, dobijaju projekte, imaju platu iznad proseka, mogu da konkurišu za evropske pare i čini im se da je to dovoljno dobro, da ne treba da se previše bune i da imaju neki ozbiljniji komentar spram toga kako se živi u Srbiji i gde je otišlo ovo društvo – ocenjuje Stojković.

Željko Tomanović kaže da je svaka konstruktivna kritika i mišljenje akademske zajednice izuzetno važno za bilo kakav napredak društva, ali da se, nažalost, kod nas sve svodi na to da ste za vlast ili protiv nje.

To je, po njegovom mišljenju, razlog što mnogi izuzetni članovi akademske zajednice ne žele da učestvuju u društvenom životu i da se oglase o važnim društvenimim temama.

– Biološki fakultet je javno reagovao na pokušaj negiranja evolucije, štetnih efekata malih hidroelektrana, bili smo među retkima protiv promene Zakona o visokom obrazovanju u vezi statusa Pravoslavno bogoslovskog fakulteta… Smatrali smo da je taj fakultet deo akademske zajednice kao i svi drugi i da posebna pravila u pogledu izbora nastavnika ne treba da važe za njih, a pogotovo da se Sinod SPC meša u to. Dali smo studiju o Jadru koja je javno prezentovana u SANU. Ta studija bi bila takva bez obzira da li je vlast za izgradnju rudnika ili protiv. Da li je to dovoljno ili nije, svako ima različito mišljenje – kaže Tomanović.

Biljana Stojković se slaže da ni institucionalna reagovanja pojedinih fakulteta o nekim važnim pitanjima nisu imala uticaja, čime je vlast dodatno ućutkala univerzitet i struku.

– Ali ja mislim da ne bi smelo da je ućutkuje, već bi to trebalo da dodatno podiže glasove u akademskoj zajednici, što pojedinaca, što čitavih institucija – smatra Stojković.

Branimir Jovančićević kaže da bi teorijski gledano društveni aktivizam na univerzitetu, a posebno u SANU morao predstavljati jako pozitivnu referencu.

– On to i jeste, i uvek će biti. Setimo se devedesetih godina i brojnih junaka iz intelektualnog dela društva. Na desetine, na stotine, možda i na hiljade univerzitetskih profesora i akademika. Zbog toga smo i uspeli da slomimo dikaturu i Srbiju u zadnji čas vratimo na kolosek civilnog i građanskog društva. Danas, kada su institucije ponovo napadnute, kada je politički sistem urušen, do te mere da se čini da logika i zdrav razum napuštaju ove prostore, urazumimo se i pronađimo prijatelja u akademiku Teodoroviću i sledimo njegov primer. U protivnom, najveća odgovornost za još veći sunovrat Srbije, možda i potpuni, biće na nama – poručuje Jovančićević.

Aktivizam i posledice

Upitana da li je na osetila posledice svog aktivizma profesorka Biljana Stojković kaže da nije direktno, ali navodi primer da pri konkurisanju za neke projekte ministarstva nadležnog za nauku ne navodi sebe kao vođu projekta, kako on ne bi bio automatski odbačen. Draže joj je, kaže, da njene mlađe kolege učestvuju u projektima, od toga da se ona vodi kao šef. Stojković kaže i da je bilo prozivki na Senatu u vezi sa njenom borbom protiv Rio Tinta, ali da do sada nije dobila opipljive i konkretne pretnje.

MASA: Senat da obrazloži odluku
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je povodom odluke Senata da jedino Dušanu Teodoroviću ne dodeli zvanje profesora emeritusa, izrazila zabrinutost da su pri glasanju članova Senata neakademski kriterijumi imali presudnu ulogu.

MASA je u saopštenju ocenila da je neizboru Teodorovića isključivo doprinelo njegovo javno istupanje i društveno-politički angažman. Mreža smatra da bi članovi Senata u najkraćem roku trebalo da obrazlože spornu odluku kako bi se otklonile sumnje u političku nepristrasnost sadašnjeg saziva tog tela i očuvao ugled Univerziteta u Beogradu.