Zašto Đuzepe Verdi nije nosio šešir?

Kako navodi list Pravda, jedan od najvećih i najtalentovanijih muzičara svih vremena, Đuzepe Verdi, poslednjih godina svog života nije nosio šešir, ni leti ni zimi.

Jedna ugledna, već prilično stara dama iz Rima, objasnila je uzrok ove čudne navike genijalnog kompozitora.

Kada je još bila mlada devojka, jedne večeri se upoznala sa Verdijem u zajedničkom društvu. Već sutradan su se sreli na ulici. On je bio poznat po tome što je zamišljeno hodao ulicama Rima i nikoga oko sebe nije primećivao, pa nije ni čudo što je te večeri propustio da pozdravi mladu damu, zbog čega se ona jako uvredila.

Kako jedan italijanski list piše, ona je prišla Verdiju i ljutito mu rekla:

– Htela bih da Vas opomenem,maestro, da ste danas zaboravili da očetkate svoj šešir!

Verdi je tada skinuo svoj šešir, zagledao ga nekoliko minuta sa svih strana, ali na njemu nije primetio nikakvu prljavštinu.

Mlada dama je razrešila Verdijevu nedoumicu, tako što mu je rekla da njegov šešir zapravo i nije prljav i da je ovim gestom samo želela da mu skrene pažnju da vodi računa o poznatim dama kada šeta ulicom ili da bar skine svoj šešir sa glave.

Verdi na njene kritike nije odgovorio ništa već je pocrveneo do ušiju i sutradan mladoj dami uputio pismo sa sledećim sadržajem:

– Gospođo! Zahvaljujem Vam se na opomeni, koju ste mi juče dali na ulici, ali Vas uveravam da više nikada nećete imati prilike da to ponovite. Uostalom, želim da Vam skrenem pažnju, da kneževi, pesnici, slikari i muzičari imaju prava da u svako doba zahtevaju da im niko ne smeta u njihovom razmišljanju. Vi ste svojim jučerašnjim ponašanjem lišili mog izdavača zadovoljstva, da mi da malo novca kao predujam.

Od toga dana Verdi nikada više nije nosio šešir, a prema ženama je bio u  još većoj meri nepažljiv.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme na današnji dan pre osamdeset godina pisao je o dijamantskim poljima pronađenim duž nekadašnje nemačke Jugozapadne Afrike. Džinovski talasi za vreme bura pored ostalih valutaka izbacuju i kristale dijamanata koje su na to mesto donele stare reke zajedno sa šljunkom.

Danas se ovaj šljunak vadi i ispira pomoću bagera, koji često izvade i velike komade dijamantskih kristala.

Sa dijamantskim šljunkom, mnogo je poznatija južnoamerička reka Rio Aragvaja u čijem se gornjem toku još i danas veoma intenzivno ekspolatišu dijamanti. Doskora su najbogatija ležišta bila u samom rečnom koritu i to u delovima velikih i dubokih klisura. Za vreme niskih vodostaja reka dijamanti su vađeni iz udubljenja koje su vrtlozi napravili u stenama.

Ovakva udubljenja se nazivaju džinovski lonci, jer često liče na prave lonce dubine dva do pet metara.

Do ovih džinovskih lonaca, zbog strmih predela, mogu stići isključivo gnjurci obučeni u specijalizovana gnjuračka odela. On na nogama nosi teške olovne cipele, naoružan je bodežom koji nosi na kaišu, a pomoću čvrstih lanaca dodaju mu se jake,metalne korpe u koje on stavlja šljunak i mulj sa dna džinovskih lonaca.

Ovaj posao je veoma naporan i opasan, tako da se gnjurci na ovom poslu ne zadržavaju duži vremenski period jer može doći do ozbiljnih povreda i zdravstvenih problema.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.