Zašto državne institucije dokupljuju žestoka alkoholna pića?

Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, ističe da, prema njegovom iskustvu, ne postoji praksa posluživanja alkoholnih pića na sastancima u institucijama, te da se pića poslužena na prijemima i koktelima posebno plaćaju.

„Zanimljiva mi je vest, jer prema mom iskustvu, već nekoliko godina je to bilo dosta smanjeno. Znam da kad idemo na neke sastanke u institucije, gotovo da nema nekog posluženja, kafe ili sokova, nekada ni vodu ne dobijete čak i kada se skup oduži. Alkohol na takvim sastancima ne nude nigde, to nije praksa, ali ako je reč o obeležavanju nekog događaja, o prijemu ili koktelu, oni se obično održavaju na nekom drugom mestu, ne u samim institucijama, a posebno se i plaćaju. Generalno, ako bi se piće koristilo svakodnevno, to bi bila jako loša praksa, loš primer ne samo za državu, nego i za čitav javni sektor“, kaže Rajić.

Da je ta informacija „smešna“, te da je „očigledno da ekipa ljudi postavljena na odgovorne funkcije koristi daleko više alkohola nego što bi trebalo, iako bi to moralo da bude zabranjeno kao što to važi za radnike u fabrikama“, istakao je Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga.

„U institucijama bi ako već nije potpuno ukinuto za goste koji im dolaze, morala da bude bar smanjena potrošnja. Ali, očigledno da su ljubitelji dobre kapljice zauzeli važne državne pozicije, koriste više nego što bi trebalo i smelo a verovatno su se i opustili jer se još nije formirala ni skupština, ni vlada, pa oni iščekuju kraj svog mandata. A uz kapljicu se ta neizvesnost lakše podnosi“, dodao je Veselinović.

Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd naglašava da pod upravom SNS-a instituije ne uspevaju da isplaniraju čak ni potrošnju pića.

„Pod upravom Srpske napredne stranke državne institucije ne mogu dobro da isplaniraju čak ni ovu potrošnju žestokih alkoholnih pića. Svakako je za osudu velika potrošnja alkohola, ali možda više zabrinjava nesposobnost“, rekao je Lazović.