Foto: Z. S. M. Grobnice napukle, grobovi „zjape” i polako, nizbrdo „kreću” ka ulici. Neke od njih bukvalno samo „drži” bujno šiblje, korov i bagremovo drveće kojim je groblje u kragujevačkom naselju Petrovac bujno obraslo. Neka sreća u nesreći.
Najkritičniji deo Petrovačkog groblja je u krivini ka Novom Milanovcu i Resniku u Ulici Dušana Đorđevića, gde je potpuno pukao potporni zid čitavom dužinom i brdo „gura” porodične gorbnice i raspukla grobna mesta ka ovoj frekventnoj saobraćajnici. Petrovčani strepe od svake veće kiše da im groblje ne „otkliza” niz Dušana Đorđevića.
Problem puklog i urušenog potpornog zida na Petrovačkom groblju postoji već više od dve decenije.
– Ovakvo stanje traje više od 20 godina i nije problem koji smo tek mi „prepoznali” i pokušali da rešimo. Za sve te godine i decenije promenilo se više lokalnih vlasti u Kragujevcu i sve su bile upoznate sa ovim problemom, kaže Goran Sentić, član Saveta MZ Petrovac.
Članovi Saveta MZ Petrovac su se, baš kao i njihovi prethodnici, obraćali od novembra pretprošle godine svim nadežnima u gradskoj vlasti: Upravi za razvoj i investicije, ispekcijske poslove, komunalnoj policiji i inspekciji, svakoj instanci po više puta, ali je njihov problem – izgradnje novog potpornog zida koji je odavno apostrofiran kao „prioritet u programu komunalne izgradnje u naselju Petrovac” ni do danas nije rešen.
Pre desetak godina Petrovčanima je obećano da će „klizanje” groblja biti zaustavljeno kada se bude asfaltirala ulica Dušana Đorđevića. Ona je asfaltirana 2012. godine ali potporni zid nije urađen. Od tada se stanje samo višestruko pogoršalo i sve je gore i opasnije posle svake velike kiše.
– Neophodno je da se napravi potporni zid ili iznađe neko drugo arhitektonsko rešenje. To je bio i stav Vojislava Mladićevića, inženjera iz Gradske upave koji je prošle godine dolazio na groblje. Po njemu je teško uraditi potporni zid a rešenje bi bilo možda da se „pobodu” betonski šipovi, priča Sentić.
Po njegovom mišljenju, kako nam Sentić prenosi, više stručnjaka bi moralo da sagleda situaciju na Petrovačkom groblju pa da se tek onda iznađe najbolje arhitektonsko i građevinsko rešenje.
Od tada je proteklo više meseci i rešenje nije ni na pomolu.
– U jesen prošle godine pisali smo ponovo gradskoj Upravi za razvoj i investicije. Sastali smo se i sa njenim načelnikom Dejanom Ružićem koji je nam je obećao da će tri firme obići groblje, sagledati situaciju i ponuditi gradu svoja tehnička rešenja a lokalna vlast će odabrati najbolje, nastavlja Sentić, dodajući da je od tada prošlo četiri, pet meseci i da više nikada nisu dobili bilo kakvu informaciju o tome.
U međuvremenu, na brojna njihova pisanja zahteva adresirana na instance gradske vlasti, stigao im je krajem novembra 2021. godine odgovor Sekretarijata za investicije Skupštine grada u kome se kaže: „Što se tiče klizišta kod Petrovačkog groblja ova investicija još uvek nije procenjena, ali očekujemo je u skorijem periodu i o istoj ćemo vas blagovremeno obavestiti”.
A, kiša sve češće ne zaobilazi Kragujevac. Liju ledene zimske po čitav dan i postoji opravdana bojazan Petrovčana da im brdo na kojem je groblje sa sve grobnicama, gorbovima i „njihovim sadržajem” otklizaju niz drum.
Dugogodišnji odbornik u više saziva gradskog parlamenta u Skupštini grada Mioljub Stevanović Ljupče iz susedne Mesne zajednice Uglješnica, takođe, ističe da ovaj problem postoji već decenijama. Kao odborniku od 2008. do 2016. godine u Skupštini grada komšije iz Petrovca su mu se obraćale da im pomogne da reše ovaj problem, obraćaju mu se i danas iako više nije na funkciji.
– Ovaj problem sa klizištem na Petrovačkom groblju bezbroj puta je pominjan na zasedanjima Gradske skupštine. Bilo je rešeno Generalnim urbanističkim planom da se uradi potporni zid ispod groblja kada se ulica bude asfaltirala. Ulica Dušana Đorđevića je i asfaltirana 2012. godine, sredstvima iz Republičkog fonda, ali potporni zid na groblju nikada nije urađen niti ponuđeno neko drugo rešenje, ističe on.
Po njegovim rečima, ovakvo stanje sa grobovima „koji su zinuli” bode oči svim Kragujevčanima koji tuda prolaze jer im je to najbliži puta ka Bozmanu – najvećem gradskom groblju.
– Pitanje je kada će posle neke veće kiše kosti sahranjenih Petrovčana završiti u reci Uglješnici, pokušava Stevanović da po stoti put alarmira nadležne i javnost.
No, klizište jeste najveći, ali nije jedini problem Petrovačkog groblja. Đubre je na sve strane. Plastične čaše, flaše i tanjiri, kese i bačeni venci izmešani su sa starim popadalim spomenicima na desetinama samoniklih deponija koje se nalaze po čitavom groblju.
– Baca ko šta i gde stigne, iskren je Goran Sentić iz saveta MZ Petrovac.
Ali, i gde bi. Grobljem, ne gazduje sektor Gradskih groblja koje radi u okviru Javno komunalnog preduzeća „Šumadija”.
Pre godinu dana, u februaru, pred Zadušnice Petrovčani su sami organizovali akciju čišćenja i sa groblja oterali pun kamion otpada. Danas, groblje izgleda tako kao da te akcije nije bilo.
– Ljudi i nemaju gde da na groblju odlože đubre. Iz saveta MZ poslali smo zahtev Gradskoj upravi za komunalna pitanja da postavi dva kontejnera na groblju. Dobili smo odgovor da ne postoje tehničke mogućnosti da se kontejneri postave na ili pored groblja, priča Sentić, dodajući da su Petrovčani svesni da bi kontejner za koji ne postoje niše smetao saobraćaju u Ulici Dušana Đorđevića ali ne i na raskrsnici sa Petrovačkom na ulazu u gornjem delu groblja.
Petrovac, kao staro i poznato selo (njegovi žitelji vole da istaknu da je mnogo starije od Kragujevca) bio je samostalno naselje do 1991. godine od kada je zvanično u sastavu grada Kragujevca. Seosko groblje je (pra)staro i niko ne zna od kada datira. Po nekima čak sa početka 18. veka. Stari Petrovčani se sećaju da im je jedan suseljanin, rođen 1892. godine, pripovedao da „tamo počiva još njegov deda”.
Na prvi pogled na najstarijim, još „preteklim spomenicima” jasno su vidljivi datumi i godišta koja sežu duboko u polivinu 19. veka. Sada je veliki deo tih spomenika na onim samoniklim deponijama ili, čast izuzecima o kojima izgleda još brinu potomci, leže u smrznutom blatu.
Takođe, niko nema ni približan broj, u ovom naselju u kome živi (po pospisu iz 2011. godine) oko 3.000 ljudi koliko je ljudi tokom svih ovih vekova na njemu sahranjeno. Po nekim proračunima na njegovih 60 ari (a groblje „raste” iz dana u dan) nalazi se između 1.200 do 1.300 grobnih mesta.
Povodom slučaja klizišta na Petrovačkom groblju Danas se obratio pitanjem gradskoj upravi.
„Imajući u vidu da nema nadležnost da se bavi komunalnom delatnošću ali može nadležnim službama i upravama da ukaže na komunalni problem, mesna zajednica će JKP ’Šumadija’ koje upravlja gradskim grobljima, ali ne i pomenutim grobljem u Petrovcu i drugim grobljima na seoskom području, zatim Gradskoj upravi za komunalne poslove i Gradskoj upravi za investicije i razvoj uputiti zahtev, kako bi se sagledalo stanje i u skladu sa mogućnostima i nadležnostima rešio navedeni problem”, odgovoreno nam je iz kragujevačke Gradske uprave.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
