Beograd ima najmanje intervencija hitne medicinske pomoći i najmanje terenskih ekipa u odnosu na broj stanovnika, pokazala je analiza rada četiri zavoda za hitnu medicinu u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, koju su zajedno uredili Pokreta “Pravo na život – Meri” i Građanske inicijative.
O analizi su danas govorili Dejan Zejnula, predsednik Pokreta „Pravo na život – Meri“, organizacije koja je Skupštini Srbije predala Predlog zakona o hitnoj pomoći, i Dragoslava Barzut, menadžerka programa za javne politike Građanskih inicijativa.
Dejan Zejnula je objasnio da je razlog zbog koga Beograd ima najmanje intervencija s obzirom na broj stanovnika to što su lekari hitne pomoći, umesto da pružaju pomoć građanima, angažovani na komercijalnim poslovima.
Tako je značajan deo kadrova raspoređen na javnim manifestacijama, ili na bazenima i sudovima. Pri tome na ovakvim mestima intervencije su jako retko potrebne, u proseku svaki treći dan.
Pošto je deo kadra angažovan na komercijalnim poslovima, u Beogradu nema dovoljno terenskih ekipa, odnosno ima ih duplo manje od propisanog.
U takvim okolnostima dešavaju se situacije da Hitna pomoć ne pruža pravovremenu pomoć građanima kojima je potrebna.
Zejnula je prepričao slučaj mladića koji se pre mesec dana usred noći probudio sa oduzetošću leve strane, i bez govora.
I pored više poziva njegovog cimera, članova porodice, čak i lekara poznanika, Hitna pomoć je rekla da ne može da dođe i da momka sami dovedu u Urgentni. Uz mnogo muke to su i uspeli, konstantovan je šlog.
– Ovo nije jedini primer. Ovakve stvari kada se dese, neko mora da odgovara. Pri tome, najmanje su krivi lekari, oni daju sve od sebe, problem je u rukovođenju i činjenici da hitna pomoć nije uređena zakonom – kazao je Zejnula.
On je objasnio i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije zakonski uredila oblast hitne medicine zbog čega se dešavaju mnogi problemi.
On je kazao i da očekuje sastanak sa ministarkom zdravlja Danicom Grujičić.
Osvrćući se na informacije dobijene kroz analizu rada četiri zavoda hitne pomoći, Dragoslava Barzut, iz Građanskih inicijativa, rekla je da država ovo ne treba da shvati kao kritiku već kao poziv na akciju da se isprave nedostaci.
– Građanske incijative su uvek tamo gde su udruženi građani koji rade u javnom interesu. Posebno mi je drago što smo od početka radili sa Pokretom Meri na ovom projektu – kazala je Barzut.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
