Zašto je Japan hteo da odloži Olimpijadu 1940. godine?

List Vreme piše da je Japan doneo odluku o tome, koju je trebalo još da potvrdi njihova vlada, a sve zbog toga što mora da finansira vojne operacije tokom japansko-kineskog rata koji se već vodio u to vreme.

Između ostalog, dodaje i da su stroga ograničenja koja su postavljena građevinskoj industriji zaustavila naglo izgradnju stadiona, koja je inače bila u zakašnjenju. Iako je vladao stav da će taj potez ostaviti neugodan utisak u inostranstvu, nadležni u Japanu nisu se mnogo obazirali na to.

Ta odluka je, pisalo je Vreme, bila prihvaćena i među stanovništvom, ali štampa ipak nije odobrila jednoglasno. Mnogi su podsećali da te igre 1940. godine padaju u isto vreme sa 2.600. godišnjicom Japanskog carstva i da bi to bila idealna prilika da se obeleže zajedno ova dva velika događaja.

U tom broju se još nije znalo šta će biti na kraju sa održavanjem tih Olimpijskih igara, ali Međunarodni olimpijski komitet je ipak prepustio organizaciju Helsinkiju. Na kraju, zbog izbijanja Drugog svetskog rata te godine Olimpijada nije ni održana, kao ni četiri godine kasnije, a MOK je rešio da Tokio i Helsinki budu domaćini budućih olimpijskih igara. Helsinki je dobio 1952, a Tokio 1964. godinu.

 U okviru rubrike „Za naše selo“, Vreme piše i o tome da je korov neprijatelj naših useva, a na prednjim stranama je i vest da je u Pančevu otvorena nova automatska telefonska centrala.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke. 

Iz lista Pravda izdvajamo samo jedan bizaran naslov iz vesti o groznoj smrti jednog radnika iz sektora „crne hronike“, koji je glasio: „Dok je spavao, koliba se zapalila i u njenom plamenu našao je smrt“. Reč je, dodaje se, bila o šumskom radniku Šaćiru Grpšiću.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke. 

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.