Zašto je lako baviti se krivolovom u Srbiji i koje ptice najviše stradaju baš ovih dana?

Davor Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže za Danas da je prema podacima koji su prikupljeni u prethodnih 20 godina, nezakonit lov na ptice „izuzetno prisutan u Srbiji“.

„Zbog toga što lovci uglavnom ne razlikuju vrste ptica i ne poznaju zakonske regulative, kao i činjenice da su lovočuvarskoj službi poslodavci lovačka udruženja, a ne država, ogroman broj ptica strada na nezakonit način“, kaže Marković.

On kaže da ovo znatno olakšava krivolov u Srbiji jer je lovočuvarima posao da kontrolišu članove udruženja koje ih zapošljava.

„To je kao kada bi granična policija bila zvanično zaposlena i prijavljena kod švercera. Takođe, sankcije su često blage ili u potpunosti izostaju, a pojedini javni tužioci, uprkos svim dopisima, obukama i činjenici da su dužni da poznaju Krivični zakonik, još ne umeju da prepoznaju krivično delo nezakonit lov i ne staju na adekvatan, zakonski način u odbranu životne sredine“, objašnjava Marković.

Krivolov je, kako dalje objašnjava, nezakonit lov na one vrste životinja na koje je lov zabranjen, lov životinja na mestima na kojima lov nije dozvoljen, odnosno lov životinja metodama koje su zakonom zabranjene.

Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, vrste koje se najčešće krivolove u Srbiji su prepelice, grlice, divlje guske, čegrtuše, njorke, ali i ptice pevačice poput češljugara, čiška i zimovke.

„Prepelica i grlica su kontinentalno ranjive vrste. Zbog ovoga, sezona lova na prepelice u Srbiji je skraćena za 15 dana, dok je lov na grlice zabranjen do sledeće godine“, kaže Marković.

On dodaje da istraživanja pokazuju da je brojnost ovih ptica u opadanju zbog krivolova, prekomerne upotrebe pesticida u ratarstvu i uništavanja staništa.

„Iako su i sami svesni da je brojnost drastično opala i da ih je sve teže pronaći, o čemu neretko pišu na lovačkim forumima i društvenim mrežama, lovci nemilosrdno i bezobzirno istrebljuju ove vrste. Štaviše, u poslednje vreme navode da je prepelice nemoguće uloviti bez upotrebe zabranjenih vabilica“, priča Marković.

Vabilica je, kako je objasnio, električni uređaj koji se sastoji od zvučnika koji se prikači na akumulator i proizvodi zvuk mužjaka prepelice, zatim se postavlja u atare kako bi tokom noći primamio što veći broj ptica na lovnu parcelu.

„Time se ulov povećava i do deset puta. Dakle, umesto da ulove nekoliko prepelica koliko je realno i koliko je dozvoljeno lovnim kvotama, lovci masovno uništavaju divljač, prekrivajući haube ubijenim pticama koje broje i do 50 jedinki“, kaže Marković.

Pored vabilica, kako dodaje, zabranjene metode koje se, takođe, koriste su čamci u pokretu na vodenim površinama, električne vabilice za guske i patke, a što se tiče nezakonitog lova na ptice pevačice, koriste se nec mreže, lepak, zamke i kapani.

Prema Markovićevim rečima, lov na prepelice je trenutno aktuelan, a procenjuje se da godišnje nezakonito strada najmanje 50.000 ptica.

„S obzirom na to da je brojnost u padu, intenzitet korišćenja nezakonitih sredstava je u porastu. Logikom što je nešto ređe, to je vrednije i treba ga više loviti, su mnoge vrste u potpunosti iščezle“, ističe Marković.

On napominje da prikupljeni podaci sa terena od ove godine ukazuju na to da je broj nezakonitih uređaja za krivolov drastično povećan, uprkos svim apelima i upozorenjima.

Krivolov predstavlja veliki problem jer osavlja katastrofalne posledice po biodiverzitet i ekosistem Srbije.

„Ekosistem funkcioniše na bazi ravnoteže, a u Srbiji ne samo da se ova ravnoteža narušava, već se umnogome šalje signal da je taj problem marginalan“, smatra Marković.

On napominje da je Srbija jedan od evropskih centara biodiverziteta i dve trećine evropskih vrsta ptica se može videti u Srbiji.

„Međutim, Srbija je takođe jedna od zemalja koja je pokazala, kako u prošlosti, tako i danas, da se i najjače populacije životinja mogu u potpunosti istrebiti u relativno kratkom vremenskom roku. Prirodni resursi nisu beskonačni i vreme je da svi, a naročito oni kojima su populacije divljači poverene na upravljanje, počnu o tome da vode računa“, zaključuje Marković.

Redakcija Danasa je Lovačkom savezu Srbije poslala pitanja o tome kako se reguliše krivolov ptica u Srbiji, kako se kažnjavaju krivolovci i šta Lovački savez Srbije kao krovna organizacija radi da bi sprečio krivolov u Srbiji, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili nikakav odgovor.

Neke turističke agencije pomažu svojim klijentima u krvolovu

Davor Marković ističe da je prisutan i izvestan broj samoproklamovanih turističkih agencija, sa bankovnim računima u inostranstvu, koje za novac (govorimo o nekoliko hiljada evra po osobi) nude odstrel i do 1.000 ptica po vikendu.

„Ovde se ne radi o nekakvim tajnim kanalima komunikacije i skrivenim, kodiranim porukama, već vebsajtovima, grupama na društvenim mrežama i individuama koje svoje usluge reklamiraju na internetu veoma javno i eksplicitno, naočigled svih“, kaže Marković.