Zašto je medijima prodat lažni Jacenjuk

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Vrlo visoki ruski državni službenik, i to na vrlo osetljivoj državnoj funkciji, smišljeno je, izgleda, plasirao laž da je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk učestvovao u ratu u Čečeniji devedesetih godina i još gore, da je direktno učestvovao u mučenju i streljanju ruskih vojnika i policajaca.

Aleksandar Bastrikin, šef Istražnog komiteta Ruske Federacije, direktno odgovoran predsedniku Rusije, pravilno je zaključio da će vest brzinom munje obići ne samo ruski nego i svetski medijski prostor. On se posle celog skandala nije više javljao za reč, ali su njegovim lukavstvom oduševljeni, a prema medijima kritični komentatori zaključili da mu je to i bio cilj. Pa jedan od komentatora smatra da će intervju šefa Istražnog komiteta Rusije „ući u udžbenike propagande, PR-a i novinarstva“, a kao prikaz veštog propagandiste i nikakvog novinara!

Mediji su, najpre naravno ruski, pravilno shvatili i odmah ukazali na zamku postavljenu u toj vesti, ali su je ipak, kako se i očekivalo, masovno preneli uz sliku premijera Ukrajine u vojnom izdanju. Bastrikin je, pošto je poimence optužio nekoliko ukrajinskih zvaničnika da su iskustvo za izvođenje prevrata u Ukrajini stekli u Čečeniji, tokom intervjua Rosijskoj gazeti bio pozvan da navede još neko ime. I on je naveo ime: Arsenij Jacenjuk, ali zbilja, dok je kod drugih precizirao stare i nove funkcije, kod ovog Jacenjuka se zadovoljio samo imenom. I on i njegov intervjuer. Jer čečenska delatnost „nekog Jacenjuka“ , kako se sada u komentarima naziva taj čečenski, opisana je previše iscrpno za navodno anonimnu osobu: „Po podacima istrage, Arsenij Jacenjuk je učestvovao u najmanje dva oružana sukoba koji su se odigrali 31. decembra 1994. godine na trgu Minutka u gradu Groznom i u februaru 1995. godine u oblasti gradske bolnice N 9 grada Groznog, a takođe i u mučenju i streljanju zarobljenih pripadnika Ruske armije u Oktobarskom reonu grada Groznog 7. januara 1995. godine“.

Zatim se Jacenjuk, koji je u međuvremenu postao „neki“ odnosno bilo koji, optužuje da je kao pripadnik radikalno nacionalističke ukrajinske organizacije UNA-UNSO nagrađen za uništavanje ruskih vojnika nagradom DŽohar Dudajev. A istražni komitet ima i karakteristiku koju su dali Jacenjukovi (imenovani) saborci: obrazovan, pametan, ali lukav i prevrtljiv, od malih nogu zagledan u vlast i publicitet!

Zanimljivo je da niko od konsultovanih ozbiljnih analitičara nije poverovao u ovu priču sa najvišeg istražnog nivoa, a demantovali su je i, po pravilu navođeni, biografski podaci Jacenjuka, koji je u vreme čečenskih događaja briljirao u srednjoj školi i na Pravnom fakultetu Černovickog nacionalnog univerziteta. Za 15 godina, koliko je na političkim funkcijama, primetili su i komentatori oduševljeni Bastrikinovom manipulacijom, Jacenjuk nijednom nije povezan sa UNA-UNSO niti ratom u Čečeniji, što bi, smatraju, bilo gotovo nemoguće da optužbe imaju bilo kakve veze sa realnošću.

Ali iako su zbilja pri prenošenju Bastrikinove informacije uglavnom uzdržani mediji oštro kritikovani, dva takođe visoko pozicionirana ruska državna službenika ostala su na njenom tragu. Pres sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov rekao je: „Dok istraga traje, slične izjave nisu dokazane. Kad istraga bude završena i na propisani način doneto rešenje, biće vreme za komentare.“ I, zbilja, šta tome da se doda? Potpredsedniku ruske vlade Dmitriju Rogozinu za komentare je uvek vreme, pa je na svojoj fejsbuk stranici, istim povodom, napisao: „Banderovci – to su nikakvi vojnici, ali u pogubljenjima i mučenjima zarobljenika uvek su bili prvi.“

Moglo bi se reći da su u pravu oni koji Arsenija Jacenjuka, onog koji je premijer, kao i Mihaila Sakašvilija, sadašnjeg gubernatora Odese, smatraju velikim rusofobima. Pošto je teško poverovati da ja Bastrikin samo hteo da isprovocira ukrajinskog premijera, Rusija se ovim „ispadom“ šefa Istražnog komiteta stavila na stranu manjeg (?) rusofoba Sakašvilija u aktuelnom ukrajinskom obračunu oko premijerske funkcije. Koju će, prema najnovijim vestima, pre dobiti sadašnja ministarka finansija Natalija Jaresko nego Sakašvili, mada je više od 25.000 Ukrajinaca potpisalo peticiju koja svedoči da će i Sakašvili naći mesto u ukrajinskoj vladi.

Rusiju na Zapadu optužuju za agresivnu propagandu zbog čega su preduzete i neke verovatno neopravdane mere protiv televizijske stanice Russia Today. Da li ih je Aleksandar Bastrikin jednim potezom opravdao, znaćemo kad se završi istraga, što bi rekao Peskov.