Zašto je ortoped Rangelov postavio dijagnozu „sindrom Aptiv“?

Objava lekara u vidu ispovesti na društvenim mrežama gde je to bolesno stanje sa karakterističnim tegobama, hroničnim premorom i depresijom nazvao „sindrom Aptiva“, izazvala je buru reakcija na mreži.

Doktor Rangelov za portal N1 kaže da je i pre bilo pacijenata iz Jure i drugih firmi, ali je sada „probijen plafon“. Doktor pravnih nauka Mila Petrović, koja je doktorirala na temi o sprečavanju povreda na radu i profesionalnih bolesti, kao i zaštite u slučaju njihovog nastupanja, ukazuje da je bezbedno i zdravo okruženje jedan od pokazatelja prava na dostojanstven rad.

„Definicija zdravlja je da je to fizičko, psihičko i socijalno blagostanje. A, kod ovih pacijenata sve je to ugroženo. Fizički – oni su bolesni. Psihički – radi se o ljudima poludepresivnim, depresivnim, malodušnim… A socijalno? Šta tu da vam kažem? Tek su tu socijalno ugroženi i ucenjeni. Na raspolaganju imaju samo obilje niskokvalifikovanih i malo plaćenih poslova. Država ih školuje za te poslove“, kaže lekar Aleksandar Rangelov za portal N1.

Priča o leskovačkoj fabrici Aptiv u javnosti je odjeknula nedavno, kada se pročula priča da su radnici potpisivali izjave da će raditi po 12 sati dnevno tokom radnog vremena u periodu od 21. juna do kraja jula, što je nedozvoljeno po zakonu čak i kada sami zaposleni to žele. Kako je portal N1 već pisao, poslovodstvo ove britanske firme je, posle višednevnog pritiska na radnike da pristanu na ove smene, promenilo odluku i vratilo osmočasovno radno vreme. Time se radna nedelja, koja je prema navodima sindikata metalaca trajala i po 72 sata, vratila u okvire zakona. Ubrzo je Aptiv počeo da deli letke u Nišu sa obaveštenjem da traži nove radnike i da se zaposlenima nudi „veoma dobra radna atmosfera“.

Dr Rangelov je, priča, porast broja pacijenata sa ovim profesionalnim oboljenjima, primetio u poslednjih mesec, dva, i to – sasvim slučajno.

„U pitanju je upala tetiva savijača palca, takozvani ‘škljocajući prst’. Palac je, inače, najvažniji prst šake i bolest upale tetive ima nekoliko faza – zadnja je blokiran prst koji ‘okida’ i to je indikacija za operaciju. Ranije su se ljudi obično javljali u ranoj fazi. Ako sam ranije imao operativne zahvate kod jednog pacijenta na dva meseca, sada imam kod jednog ili dva nedeljno“, pojašnjava ovaj lekar, ističući da mu pacijenti dolaze u poslednjoj fazi, kada nijedna druga metoda lečenja ne može da pomogne.

Doktor pravnih nauka Mila Petrović ističe da se pravo na dostojanstven rad, prema usvojenim međunarodnim standardima, sastoji iz 10 indikatora: mogućnosti zapošljavanja, adekvatne zarade i produktivnog rada, prihvatljivog radnog vremena, ravnoteže između porodičnih i radnih obaveza, zabrane prinudnog rada, stabilnosti i sigurnosti zaposlenja, jednake mogućnosti i tretmana zaposlenih, bezbednog i zdravog radnog okruženja, socijalne sigurnosti i – socijalnog dijaloga.

Zdravlje i dostojanstven rad

„Sve pomenute indikatore dostojanstvenog rada treba posmatrati u međusobnoj vezi, a pravo na bezbedne i zdrave uslove rada samo je jedan od indikatora dostojanstvenog rada. Teško je zamisliti da će poslodavac koji ne poštuje pravo zaposlenih na bezbednost i zdravlje na radu, obezbediti zaposlenima pravo na adekvatnu zaradu“, navodi Mila Petrović za portal N1.

Ustavom garantovano pravo na dostojanstvo ličnosti na radu, kao i na bezbedne i zdrave uslove rada, pretočeno je, ukazuje, u odgovarajuće odredbe Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Kako objašnjava, za razliku od Zakona o radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu pod pojmom zaposleni podrazumeva „domaće ili strano fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja“.

„Drugim rečima, pod domen primene ovog zakona spadaju i lica koja obavljaju rad u nekoj od formi rada van radnog odnosa, što je u skladu sa uporedno-pravnim rešenjima i međunarodnim standardima u ovoj oblasti“, ukazuje sagovornica N1.

Kako se zaštititi

Zaposleni, po zakonu, ima pravo da odbije da radi „ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede“.

Sličnu normu, dodaje, sadrži i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu koji u članu 26 propisuje da zaposleni kome prema mišljenju službe medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili život, ima pravo da odbije da radi ako poslodavac ne preduzme adekvatne mere u cilju otklanjanja opasnosti.

„Dakle, odgovor na pitanje kako radnik može da zaštiti svoje zdravlje je – tako što će se pre početka rada upoznati sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na kojima je određen, tako što će se osposobljavati za njihovo sprovođenje i, konačno, tako što će kontrolisati svoje zdravlje. A, ukoliko adekvatne mere nisu preduzete od strane poslodavca, tako što će odbiti da radi“, ističe Mila Petrović.

Radnici koji smatraju da su zdravstveno ugroženi mogu da se, kako dodaje, obrate Inspekciji rada.

„Jer, zaštita bezbednosti i zdravlja na radu u tesnoj je vezi sa suzbijanjem sive ekonomije. Takođe, radnici se mogu obratiti i Zaštitniku građana, u skladu sa njegovim ovlašćenjima“, naglašava Mila Petrović.