Zašto je oštećeni avion leteo sat vremena iznad Beograda i kako je došlo do incidenta?

„Sigurno znamo da je leteo iznad predgrađa Beograda prema Avali 60 minuta. To je procedura kako bi potrošio što više goriva“, objasnio je Vojinović za N1.

On kaže da se deo antene u koju su udarili zabila u levi koren krila, ali da je letelica bila potpuno upravljiva osim jednog manjeg detalja – a to je da su zakrilca na avionu otkazala.

„Avion je samo malo brže sleteo“, naglašava Vojinović

Prilikom sletanja avion je na niskoj visini od oko 120 metara preleteo pored kontrolnog tornja, kako bi kontrola vizuelno potvrdila da su točkovi izvučeni. Urednik portala Tango Six objašnjava da je i to deo uobičajene procedure jer je došlo do udara.

„Odmah su osetili da su nešto udarili. Imali su indikaciju da su točkovi izvučeni, ali je to toranj morao da potvrdi“, dodaje Vojinović.

Posada je znala da je u nešto udarila, ali ne i kakva su sve oštećenja nastala, pa je avion po prinudnom sletanju „taksirao“ sve do gejta, ne znajući da im curi gorivo, priča naš sagovornik. Međutim, tu ih je već čekala vatrogasno-spasičaka jedinica koja je, čim je videla curenje goriva, počela da poliva avion penom kako bi se sprečilo izbijanje požara.

Prema nezvaničnim informacijama, do incidenta je došlo jer je letelica poletela sa pogrešnog dela piste, iako je kontrola letenja odredila drugu poziciju.

„Ono što se dogodilo je da je trebalo da dođe do regularnog poletanja, meteo uslovi bili su više nego dobri. Prilikom poletanja avion je izleteo sa piste i to nekoliko stotina metara i tek posle odvajanja od zemlje udario u neku konstrukciju, koja je najverovatnije instrumentacija koja služi za sletanje aviona u suprotnom pravcu piste“, podseća Vojinović.

Prema njegovim informacijama, kontrola letenja je posadi dala odobrenje da poleti sa adekvatne pozicije, ali se iz neobjašnjivih razloga avion našao na kraćoj poziciji nego što je trebalo da bude.

Kontrola letenja je to primetila, i pitala posadu da li su sigurni da odatle mogu da polete ili da se vrate na ranije određeni deo.

„Kontrolor letenja je primetio da je avion došao na intereskciju D5 umesto D6, koja ima mnogo manje metara za poletanje. Pozvao je posadu i pitao ‚da li ste svesni da ste ušli na D5‘ i rekao joj da preračuna performanse ili da se vrate. Posada je rekla da može da poleti ipak sa D5, iako su sve vreme od paljenja aviona odobreni za D6. Nije jasno zašto su pormenili svoju poziciju. Njima je za ovaj avion potrebno oko 1.430 metara za poletanje pod raznim uslovima, a oni su najverovatnije imali oko 1.200 metara“, navodi Vojinović.

On ističe da je u celom incidentu „bar jedan deo lanca u bezbednosti uradio pravilno“, a to je prema njegovim rečima kontrola letenja.

Napominje da je na kraju uvek odgovornost na posadi aviona, jer ona zna performanse u odnosu na broj putnika, težinu letelice i dužinu piste.

„Ne možemo znati šta se dogodilo u njihovom procesu razmišljanja. Tu je ipak odgovornost samo i isključivo na pilotu“, zaključio je sagovornik N1.