Zašto je SPC priznala Makedonsku crkvu?

Priznavanjem autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve Ohridske arhiepiskopije „okončava se spor koji traje više od pet decenija“, piše švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ).

List podseća da Srpska pravoslavna crkva od 1967. ne priznaje „otcepljenu“ Makedonsku crkvu, te da se to promenilo ovog utorka.

Kako navodi list, šezdesetih su socijalističke vlasti podržavale nezavisnost Makedonske crkve „kako bi ojačale makedonski identitet u istorijski spornom podneblju“, ali da srpski patrijarh i crkva to nisu priznavali.

„Šizma nije imala samo crkveno-pravne posledice“, piše Noje cirher cajtung. „Vladika Jovan Vraniškovski, jedini vladika na teritoriji današnje Severne Makedonije koji je ostao veran patrijarhu u Beogradu, početkom veka je pod mutnim izgovorima osuđen na više zatvorskih kazni. O tom slučaju se čak izjasnila i organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnal.“

U tekstu se opisuje kako je bitnu ulogu imao potez vaseljenskog patrijarha Vartolomeja da 2019. prizna ukrajinsku crkvu, te da od tada traju pojačani napori Makedonske crkve da se konačno osamostali.

Kako za NZZ kaže stručnjak za istočne crkve Štefan Kube, stvaranje zasebne crkve u Makedoniji je u tradiciji drugih pravoslavnih crkava na Balkanu. Ali: „Možemo samo špekulisati šta je podstaklo Srpsku crkvu da popusti.“

Možda je SPC izvukla pouke iz raskola Ruske i Ukrajinske crkve, kaže Anargiros Anapliotis, docent za pravoslavno crkveno pravo iz Minhena. „Možda je Beograd došao do uvida da je rastanak u dobroj veri bolji nego definitivni raskol u svađi“, kaže on. Dodaje da SPC u Severnoj Makedoniji ima imovinu i druge interese.

Teolog iz Berna Stefanos Atanasiju je mišljenja da su srpske vlasti bile upućene u potez crkve. Naime, u trenutku kad se Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić nalaze na meti kritika zbog odnosa prema Rusiji, ovo je bila prilika za Beograd da se predstavi u konstruktivnom svetlu.

Stručnjaci sa kojima je razgovarao NZZ saglasni su da je autokefalnost MPC jedna pobeda patrijarha Vartolomeja u nadgornjavanju sa Moskovskom patrijaršijom.

Ali, kako kaže Anargiros Anapliotis, teško da će ovo biti presedan koji će moći da se iskoristi drugde na Balkanu.

„I u Crnoj Gori se jedna nacionalna crkva odvojila od srpskog Patrijarhata“, piše o tome NZZ. „Doduše, to je uvek bio politički projekat crnogorskog predsednika Mila Đukanovića.“

„Za razliku od Severne Makedonije, u Crnoj Gori velika većina pravoslavnog stanovništva drži se beogradske Patrijaršije. U dogledno vreme ne može se očekivati pomena vredna podrška Crnogorskoj crkvi – niti u samoj zemlji, niti u svetskom pravoslavlju“, zaključuje švajcarski list.