Zašto je teško prikupiti podatke o broju otrovanih životinja u Srbiji?

– Jutros u devet sati, posle jutarnje kafice krećemo u obavljanje jutarnjeg posla na domaćinstvu i odmah primećujemo ogroman broj uginulih životinja, koza, štenadi, velikih pasa u jako lošem stanju umazani u žuto i sumnjamo da su naši dragi meštani u čiji se šablon nikako ne uklapamo, ponovo krenuli u delovanje. Prizor je bio strašan, kreozan je stavljan u parčad mesa, kobasica i kukuruza, bačen je bio svuda na granicama našeg imanja, u dvorištu i pašnjaku na kome napasamo ili hranimo koze. Patrola je odmah stigla i obezbedila mesto zločina, došli su inspektori, sve je fotografisano, uzorci sa uginulih životinja su uzeti, a ljudi sa kojima sam po prvi put sarađivao su bili vidno potreseni i svako od njih ko nas poznaje zna šta radimo i ko smo, tako da je obaveštena Veterina Beograd, državni tužilac i glavna veterinarska inspektorka, napisao je Vojkan u postu objavljenom na Fejsbuku 10. oktobra.

Otrovano im je 20 životinja – štenaca, koza, ćurki. Tatjana je rekla za Petface da je Vojkan tražio zapisnike od MUP-a ali da ih nije dobio, piše Petface.net.

Veliki broj trovanja u Srbiji od 2000. do 2019. godine

Petface je od početka 2019. godine pisao preko dvadeset puta o slučajevima trovanja životinja, a ovo je jedan od drastičnijih. U ostalim vestima se uglavnom radilo o uličnim psima i mačkama, mada je bilo  i vlasničkih pasa, kao i drugih životinja, poput ptica, koza, ćurki… U tim slučajevima trovanja ubijeno je preko 200 životinja!

Moramo pre svega naglasiti da su sve ovo sumnje na trovanje životinja, jer ni u jednom slučaju nije bilo zvaničnih informacija o tome da su životinje uginule od posledice trovanja nekom supstancom. Najavljeno je podizanje nekoliko prijava, a Petface je imao uvid u samo jednu, i to za trovanje pasa u Prijepolju, koju je kasnije ove godine i nadležno tužilaštvo uzelo u proceduru.

Zbog sve većeg  broja slučajeva trovanja i velike opasnosti po životinje, okolinu, a pre svega decu, Petface je pokušao da utvrdi šta nadležni državni organi ali i mnogobrojne organizacije čine kako bi se počinioci ovakvih nedela identifikovali i u odgovarajućim zakonskim postupcima kaznili. Nažalost, podaci koje smo prikupili nisu nimalo ohrabrujući.

Pre svega, veoma je teško prikupiti preciznije podatke o broju otrovanih životinja jer se ovakvom evidencijom zapravo niko u Srbiji i ne bavi. Procedura prijavljivanja i utvrđivanja trovanja je veoma komplikovana i prilično skupa pa najveći broj vlasnika ili onih koji se brinu o dobrobiti životinja već u startu odustaje od postupka koji bi doveo do utvrđivanja pravog stanja.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije jedna od retkih organizacija koja se ovim problemom ozbiljno bavi. Za Petface kažu da je u njihovoj evidenciji vođenoj od 1. januara 2000. do novembra 2019. godine bilo preko 2.000 slučajeva – sumnji na trovanje životinja, što divljih, što domaćih životinja i ptica.

U tom periodu je zabeleženo 237 slučajeva trovanja ptica i ta trovanja su dokazana analizom otrova, pronalaženjem mamaca sa otrovom blizu mesta uginuća i na osnovu karakterističnog načina raspadanja leša. Iz Društava za zaštitu i proučavanje ptica Srbije govore za Petface da su za sve ove slučajeve trovanja ptica podnete prijave policiji, a  da su svega dve završile na sudu, kao i da su donete dve presude, sa kako oni navode „smešnim kaznama“.

Javno komunalno preduzeće Veterina Beograd u okviru svojih delatnosti obavlja i poslove „ zaštite životinja od mučenja i patnje kao i staranje o dobrobiti životinja“ i „ neškodljivog uklanjanja leševa životinja sa površina javne namene do objekta za sakupljanje“. Iz ovog preduzeća smo dobili informaciju da je u Beogradu tokom 2018. godine bilo 58 prijavljenih slučajeva uginulih životinja, za koje se sumnja da su otrovane, a u 2019. zaključno sa oktobrom – 41 slučaj.

S obzirom da se i ovde radi o sumnji, a da oni nemaju informacije o daljim postupcima koji su sprovedeni za detaljnije informacije smo se obratili Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, kao i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Odgovore na pitanja koliko je bilo prijava trovanja životinja u 2018. i 2019. godini, koliko je tih prijava uzeto u proceduru i koliko je presuda doneseno nismo dobili ni od MUP-a ni od Tužilaštva!

Prva pomoć kod trovanja životinje kumarinima

Nažalost otrovi koji se koriste ne ostavljaju mnogo mogućnosti za ukazivanje prve pomoći životinjama koje su došle u kontakt sa opasnom supstancom. Kumarini, otrovi protiv glodara deluju odloženo. Prvi simptomi, krvarenje iz sluznica, nosa, urinarnog trakta, kroz izmet javljaju se tek kad otrov već načini ozbiljnu štetu organizmu. Samo u slučaju da vidite da je životinja pojela granule koje su najčešće jarko ružičaste boje može se koristiti aktivni ugalj ili hidrogen koji će izazvati povraćanje. Za ove otrove ne postoji specifičan protivotrov pa će veterinari primeniti simptomatsku terapiju uz upotrebu vitamina K koji poboljšava koagulaciju krvi.

Šta rade udruženja za zaštitu životinja?

U Srbiji postoji 129 zvanično registrovanih udruženja za zaštitu životinja. Njima treba dodati i veliki broj onih koja neformalno deluju. Iako je trovanje životinja postalo gotovo svakodnevna pojava ni ova udruženja nemaju pouzdane informacije o broju usmrćenih životinja. O broju procesuiranih slučajeva da i ne govorimo. Udruženja su praktično jedini izvor informacija o slučajevima trovanja, ali mora se postaviti pitanje: koja je njihova stvarna uloga u borbi protiv trovanja životinja i trovača, kako oni postupaju sa životinjom za koju sumnjaju da je otrovana i da li vode evidenciju o trovanju na njihovoj teritoriji?

U novembru 2018. godine Udruženje za zaštitu životinja Spans iz Novog Sada je obavestilo javnost o otrovu u parku, u Jirečekovoj ulici, u Novom Sadu. Otrov je bio postavljen na plastični poklopac od ambalaže sladoleda, a ljudi iz ovog udruženja su naveli da nisu samo psi, mačke i golubovi ugroženi, već i deca koja se tu igraju, s obzirom na to da se mesto, na kojem je postavljen otrov nalazi u blizini dečjeg igrališta.

– Mi smo pre nekoliko godina organizovali veliki protest nakon masovnog trovanja pasa, napuštenih i vlasničkih pasa, ali mi ne vodimo evidenciju o svim pojedinacnim slučajevima već upućujemo građane da sami prijavljuju nadležnima i upoznajemo ih sa procedurom kome treba prijaviti i kako postupiti, takođe, pomažemo objavama i podstičemo ljude da se lično angažuju i vrše pritisak na nadležne, naveli su za Petface ljudi iz Udruženja za zaštitu životinja Novi Sad Spans.

U maju ove godine, Udruženje Beta iz Beograda je postavilo na svoju Fejsbuk stranicu fotografije otrova, bačenog na području gradske Opštine Surčin. Otrov je bio postavljen u otvorenu paštetu i u komade isečene kobasice.

– Toksikološke analize otrova koštaju od 20 do 50 hiljada dinara i rade se samo na VMA. Čak i da smo dobili o kom se otrovu radi, to trovača ne bi pronašlo, te bi to zaista bile bačene pare. Prevencija trovanja može da se radi samo kombinacijom edukacije i represije, mada u ovom slučaju je represija značajno efikasnija, te je neprocesuiranje prijava za trovanje skoro isključiv problem za broj trovanja u Srbiji. Samim tim mi kao udruženje, teško da možemo da pomognemo po ovom pitanju, osim kao saradnici tužilaštva i/ili policije ukoliko nađu za shodno da se bave ovim pitanjima, objasnili su za Petface iz Udruženja Beta iz Beograda.

Gabrijela Draganović iz Udruženja Kladovske šape kaže da je na prostoru delovanja njenog udruženja bilo mnogo trovanja životinja. Prema njenim rečima u Kladovu ima više mrzitelja životinja i pošto sama spašava i leči životinje, teško može da ih sve skloni i spase.

Tekst u celosti čitajte na portalu Petface.