Zašto komedije nisu prioritet Holivuda?

Velika američka filmska kompanija Metro-Goldvin-Majer pregovarala je te godine o ekranizovanju neke priče iz sveta bajki, da bi konačan izbor na kraju pao na čuveno delo L. Franka Bauma „Čarobnjak iz Oza“, piše list Pravda.

Od 1889. godine kada je prvi put izdato, pa do dana snimanja filma odštampano je 90 miliona primeraka ove knjige.

Ta brojka svedoči o popularnosti tog dela, ne samo u Evropi, već u celom svetu.

Još jedan od razloga ovakvog izbora je što su, kako izveštava ova kompanija, iako ovo ostvarenje pripada dečijoj literaturi, očekivanja da pobudi i interese odraslih.

Baumovo delo je klasičan primer savremene dečije literature, bez aždaja i čudovišta, zmajeva, surovih kraljeva i nemilosrdnih kraljica, koje su unosile nemir i strah među decom, navodi su američke kompanije.

Prinčevi i princeze zamenjeni su realnim životom.

Stvorenja koja okružuju malu Doroti izraz su realnog okruženja jedne devojčice obogaćenim njenom maštom.

„Radnici sa farme Dorotinog oca dobijaju u njenoj mašti likove koji odgovaraju njihovim karakterima u stvarnom životu“, navodi list Pravda.

Suština da se ovo delo zasniva na dečijoj predstavi stvarnog života upravo je i glavni razlog što je ovo delo odabrano za ekranizaciju.

Produkcija filma „Čarobnjak iz Oza“ poverena je čuvenom režiseru Mervinu Roju, dok je glavnu ulogu male Doroti dobila Džudi Garland.

Film je snimljen uz ogromne troškove za tadašnje razmere i na kraju je koštao oko četiri miliona dolara.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„Kada će Holivud početi da razmišlja o neoizbiljnim filmovima?“, zapitao se Melvin Daglas u tekstu koji je preneo list Vreme.

„Najsmešnija komedija na svet neće izlečiti svet od današnje njegove bolesti“, navodi on.

U vremenu kada su iskorišćeni svi uobičajeni motivi za komedije, poput tvrdičluka i ljubomore, potrebno je naći nešto novo da izmami osmeh svetu.

Uvek je manjkalo komedija u filmskom repertoaru i to sve iz razloga što je upravo komedije mnogo teže i rizičnije snimati od drami.

„Crni luk bi mogao svakako da vas rasplače, ali ne verujem da u bilo kojoj radnji postoji biljka koja bi mogla da vas nasmeje“, reči su V. S. Fildsa.

Dva komičara će se teško složiti oko toga šta je smešno, a šta nije i u tome je najveći problem kod snimanja komedija.

Teško je jednom komičaru sačuvati se od kritika i završiti svoju karijeru sa savršenim rezultatom.

Pošlo je to za rukom možda samo Fildsu i Čarli Čaplinu, navodi se u tekstu.

U snimanju komedije važno je ne preterati sa efektima i pogoditi ukus svih gledalaca za ono što je duhovito i što nije, što je neverovatno teško.

Upravo se ni sami komičari često ne mogu složiti oko toga.

Izboru komedija u Holivudu se pridaje vrlo malo pažnje, pa su one uvek snimane po šablonu, zbog čega svakim danom gube na popularnosti.

Potrebno je da producenti udele više pažnje pri izboru komedija i počnu da snimaju originalnije i komedije koje su teže za snimanje, prenosi list Vreme.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“