Zašto Krizni štab još uvek ne donosi nove mere iako broj novoobolelih svakodnevno raste?

Ni vakcinacija se već duže vreme ne odvija željenom brzinom, pa Srbija stoji nedeljama na oko 40 odsto građana koji su primili vakcinu posmatrano u odnosu na celu populaciju.

I dok se u javnosti uporno postavlja pitanje zašto se ne donose nove mere, pojedini članovi Kriznog štaba navode da će ovo telo reagovati kada broj novozaraženih dnevno bude prešao 1.000. Pulmolog Dejan Žujović razlog za oklevanje da se uvedu potrebne mere ali i da se propiše obavezna vakcinacija za određene kategorije stanovništva vidi u činjenici da je dobar deo odluka vezan za pandemiju vođen političkim razlozima.

– Od početka Krizni štab deluje kao političko telo. Za to postoje brojni primeri. Uzmite recimo odluku o tome za čije državljane je potreban negativan PCR test prilikom ulaska u Srbiju. Dok građani Bosne i Hercegovine slobodno mogu da uđu u zemlju, državljanima Hrvatske je potreban negativan PCR test iako je situacija u Hrvatskoj daleko bolja nego u BiH – navodi Žujović.

Upitan da li razlog za odlaganje novih mera može ležati u činjenici da je ovo predizborna godina, i da vladajuća stranka ne želi da se zamera biračima pred izbore, sagovornik Danasa navodi da smo mi „konstantno u predizbornoj kampanji“.

Za sada se ne zna kada će biti naredna sednica Kriznog štaba koju saziva Vlada. Prethodna je bila pre dve nedelje i jedina konkretna odluka koja je tada doneta jeste da se dozvoli upotreba treće doze vakcine među rizičnim kategorijama.

Pred narednu sednicu pojedini članovi pak navode da kada broj zaraženih dođe do 1.000, onda će verovatno doći do pooštravanja mera i to u vidu skraćenja radnog vremena ugostiteljskih objekata i smanjenog broja osoba koje mogu istovremeno da borave zajedno u istom prostoru.

– Ako nastavimo ovako… moraćemo da razmišljamo o tome da ograničimo radno vreme kafića i restorana do 22h ili do 24h – rekao je Branislav Tiodorović za list Nova.

Epidemiolog Zoran Radovanović upozorio je međutim da je ovakvo postupanje suviše „tromo“.

– Krizni štab je stao na stanovištu ‘lako ćemo dok je ispod 500, kad pređe 500, onda ćemo videti šta ćemo’. Međutim, kad pređe 500, za čas skoči na blizu 1.000. Suština prevencije je u blagovremenoj intervenciji, a ne – čekati, pa se hvatati za glavu – rekao je Radovanović za N1.

Pulmolog Dejan Žujović pak kaže da ne očekuje nikakve dodatne mere osim možda skraćenja radnog vremena ugostitelja.

– Jedino očekujem da mi kažu kada ću ponovo da obučem skafander. Kako se situacija bude pogoršavala tako će opet sve više građani biti krivi jer ne poštuju mere, dok niko neće govoriti o odgovornosti Kriznog štaba – ističe Žujović.

Upitan da li je odustajanje od uvođenja obavezne vakcinacije za određene grupe stanovništva takođe motivisano političkim razlozima, sagovornik Danasa kaže da je veoma zanimljivo to što ni „pozicija ni opozicija ne dira antivaksere“.

– Svi prave političku kalkulaciju da im se ne isplati da se zamere građanima koji su protiv vakcina, a kojih ima između 10 i 20 odsto. Prosto ne žele da izgube nijedan glas. A to što ćemo padati kao snoplje, nikog nije briga – zaključuje Žujović.

Vodi se računa o reakciji javnosti

Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Vladimir Pejić kaže da je korona postala deo svakodnevice, te da se sa njom računa kada se donose sve odluke – od organizovanja svadbi do izbora. Upitan da li oklevanje da se uvedu nove mere ali i da se propiše obavezna vakcinacija ima veze sa činjenicom da naredne godine dolaze izbori, Pejić kaže da mi „ne znamo koji broj zaraženih će biti kroz dva meseca i kakve će mere u skladu sa tim biti donete“. U pogledu vakcinacije, on navodi da je jak antivakserski lobi i kod nas i u svetu doveo do jedne mekše politike prema vakcinaciji. „Sigurno se vodi računa o reakciji javnosti. I da nema izbora, postojala bi veća osetljivost prilikom dnošenja odluka o procesu vakcinacije. Možda je ta osetljivost sada ipak malo veća zbog predstojećih izbora“, dodaje Pejić.