Zašto lekari ne odgovaraju za ginekološko-akušersko nasilje? 1

Foto: Pixabay/Sanjasy

Mnoge žene doživele su neki vidi nasilja u ginekološko-akušerskim ustanovama – od verbalnog u vidu uvreda preko sprovođenja procedura na način koji nije bio medicinski opravdan i za koji nisu dale saglasnost do zanemarivanja njihovih potreba u određenom trenutku. Mnogo manji broj je odlučio da prijavi ovo nasilje. One koje su se odlučile na taj korak susrele su se sa mnogim preprekama – a jedna od njih je i činjenica da ne mogu u Srbiji da nađu veštaka.

O ovome svedoči i primer Milice Filipović iz Šapca, koju zastupa Beogradski centar za ljudska prava. Nakon neuspešnih pokušaja da nađu veštaka lekara u Srbiji, iz BCLJP-a su se okrenuli ka potrazi u inostranstvu.

Sličan put prolazi još jedna žena i njen pravni tim sa kojom je Danas bio u kontaktu, a koja nije mogla ne samo u Srbiji već ni u okolnim državama da nađe lekara koji bi veštačio u slučaju koji može da bude štetan po njihovog kolegu.

Tako zbog kolegijalne solidarnosti žene koje su i spremne da prijave nasilje prolaze kroz dodatnu muku.

Tu činjenicu potvrđuju i sagovornici Danasa koji su odgovarali na pitanje dana – zašto lekari ne odgovaraju za akušersko nasilje?

Za traumatične porođaje širom Balkana niko ne odgovara

Kako kaže Sanja Radivojević, pravna savetnica Beogradskog centra za ljudska prava, žene u Srbiji nisu dovoljno osnažene da prijave bilo koji oblik nasilja, pa i ginekološko-akušersko nasilje.

– Nehuman tretman tokom boravka u ginekološko akušerskim klinikama za ženu je vrlo traumatično iskustvo i neretko iziskuje višemesečni psihološki oporavak. Pacijentkinje uglavnom nisu upoznate o svojim pravima kao ni sa raspoloživim pravnim mehanizmima. Mali broj koji jeste, neprofesionalan i nesavestan rad zdravstvenih radnika prijavljuje tek nakon nekoliko meseci, kada prođe prvobitno stanje šoka. Protek vremena uglavnom ne ide u prilog zaštite prava pacijenta i značajno otežava prikupljanje dokazne građe kao i dokazivanje odgovornosti lekara i medicinskih tehničara – navodi sagovornica Danasa.

Ona ističe da „čak i kada konkretan slučaj stigne do faze razmatranja od strane pravosudnih organa javljaju se novi izazovi“.

– Ti izazovi podrazumevaju sporo postupanje organa vlasti ali i dobijanje objektivnog nalaza veštaka medicinske struke upravo iz razloga vrlo izražene solidarnosti sa kolegama, više nego što je to slučaj kod drugih profesija. Pravni fakultet Univerziteta Union je na važnost ove temu više puta ukazivao u svojim analizama – kaže Radivojević.

Jedna od tih analiza je i knjiga prof. dr Jelene Simić sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union „Lekarska greška – građanska odgovornost zbog lekarske greške“, u kojoj se govori da je oštećeni često u teškoj poziciji da nađe veštaka koji bi svedočio protiv svog kolege, upravo iz razloga izražene solidarnosti veštaka, više nego što je to slučaj kod drugih profesija.

Na ovo upućuje i advokat Marko Stanković iz Vranja koji kaže da je problem u činjenici da kada se desi bilo kakav ginekološko-akušerski problem postoji neophodno veštačenje od strane lekara iste struke.

– U slučajevima koje sam u svojoj praksi imao zbog lojalnosti sa kolegama, niko nije hteo da uradi stručni nalaz koji bi odgovarao realnom stanju incidenta koji se desio. Postoji i bojazan kod pacijenata da ih zbog tužbe lekari ne stave na „crnu listu“ – navodi Stanković.

Njegovo mišljenje deli i novinar iz Šapca Hanibal Kovač.

– U svakoj branši, pa na žalost i u medicinskoj, postoji ta takozvana lažna solidarnost, gde je moral suštinski i glavni problem. Položivši Hipokratovu zakletvu, ti nemaš pravo da prećutkuješ i da, recimo, ne veštačiš i ne učestvuješ u otklanjanju fatalnih grešaka svojih kolega. Strašne su to stvari, i to nije slučaj samo kada govorimo o akušerstvu, to je generalno problem u našem zdravstvenom sistemu, mi nemamo precizno i jasno utvrđeno, koje su i kakve konsekvence kada lekar napravi grešku. Na žalost, toga imamo sve više, uslovi u bolnicama su nemogući i ja potpuno razumem žene i mlade majke koje sve više, ako im materijalna situacija to omogućava, idu da se privatno porađaju, jer je koliko toliko tada situacija sigurnija. Pa, pogledajte kakvo je stanje u GAK Narodni front, pogledajte situaciju po bolnicama, kako izgledaju ta odeljenja koja bi trebalo da budu primer drugim, kao najčistija, najzdravija, najveselija… To je skandalozno u kakvim se uslovima žene u Srbiji porađaju – kaže Kovač.