Po pravilu, domaće ekonomske teme dominiraju kampanjama za američke predsedničke izbore i to će, sasvim je izvesno, uveliko biti slučaj i u periodu do prvog novembarskog utorka 2012, kad će se Barak Obama obračunavati sa budućim republikanskim suparnikom. I upravo zbog toga, ne predstavlja iznenađenje što je predsednik za danas u podne najavio vanredno obraćanje naciji iz Bele kuće, sa temom koja samo na prvi pogled nije u vezi sa (poremećenim) ekonomskim perspektivama najmoćnije sile sveta – politika SAD prema uzburkanom regionu Bliskog i Srednjeg Istoka, suočenog sa tekućim izazovima „arapskog proleća“.
Iz Obaminog okruženja signalizirano nam je da se u današnjem istupanju (ne slučajno aranžiranom sa govornice u Stejt departmentu, uz direktan prenos svih nacionalnih RTV kapaciteta) može očekivati vizija daljeg ovdašnjeg angažovanja u području od posebnog interesa za SAD – političko/bezbednosnog (Izrael) i ekonomskog (nafta). Sa posebnim razjašnjavanjem, kako se očekuje, u javnosti sve prisutnije dileme oko upadljivo različitog pristupa angažovanja SAD prema Muameru Gadafiju i, uopšte, njegovom pokušaju zaustavljanja previranja u Libiji – u odnosu na manje-više istovetne metode koje Bašir Asad primenjuje u tekućoj bezobzirnoj odbrani svoje autoritarne vlasti u Siriji.
– Oni koji prete Izraelu, prete i Americi – bio je na tu temu, pre par dana, sasvim otvoren i jasan predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Tom Donilon, u nedeljnoj debati na Si-En-Enu. Ali, on nije otišao dalje od te već prilično rabljene zvanične konstatacije, našta je tom prilikom reagovao član Saveta za spoljnopolitičke odnose Stiven Kuk (i za to dobio primetan medijski publicitet):
– Zbunjuje usporenost administracije u reagovanju na zbivanja u Siriji. Pre par meseci, angažovanjem u Libiji, u sadejstvu sa NATO, napravljen je presedan, ali je posle toga došlo do zastoja… U toku su značajne promene u tom području, ali se sa naše strane propušta izuzetna strategijska prilika da se željeni proces podstakne i u Siriji. Čini se da je administracija zbunjena tim libijskim presedanom, za koji se pretpostavljalo da neće biti repriziran u regionu.
SAD su, inače, početkom prošle godine vratile ambasadora u Damask, posle petogodišnjeg zamrzavanja konkretnijih međusobnih diplomatskih odnosa koje je 2006. zaveo tadašnji predsednik Džordž Buš, na insistiranje jastrebova iz svog okruženja, potpredsednika Čejnija i ministra odbrane Ramsfelda. Vilijem Berns, ličnost broj dva u Stejt departmentu, primljen je bio prošle jeseni kod predsednika Asada u okviru tadašnjih nastojanja američke administracije da se pokrenu sa mrtve tačke nimalo dobrosusedski odnosi Sirije i Izraela. Ali, umesto željenog novog početka to kao da je bio početak kraja.
Istorijski potresi iz Tunisa i Egipta počeli su ovih proteklih meseci da se šire diljem severne Afrike i Bliskog istoka, uz prateću (ne)posrednu vojnu, političku, ekonomsku i svu ostalu američku asistenciju, tokom koje se, kako je nedavno konstatovao njujorški Tajms, Asadova Sirija, prema očekivanju, potvrdila se kao najtvrđi orah, „ne računajući Iran, koji talas tekućih istorijskih promena još nije ni dotakao“. Ovdašnji republikanci, međutim, dočekali su situaciju u Siriji kao povod za žestoku propagandnu ofanzivu na „zbunjujuću Obaminu spoljnu politiku“, sa zaključkom da „Asadov obračun sa demonstrantima i političkim protivnicima u Siriji, uz neskriveno savezništvo sa Ahmedinežadom u Teheranu i palestinskim Hamasom, predstavlja, sve kad se sabere, apsolutno veću bezbednosnu pretnju za SAD nego što je to slučaj sa Gadafijevom politikom u Libiji“.
I pored tog očigledno i kampanjskog nasrtaja na Obamu i njegovu spoljnu politiku, u sadašnjoj fazi zauzimanja pozicija uoči predizbornog maratona, iz predsednikovog tabora nema nagoveštaja o nekakvom drastičnijem odstupanju od sadašnjeg primetno opreznog kursa prema Damasku.
– Predsednik Asad još uvek ima priliku za reformsku agendu u Siriji. Mi ćemo, sa saveznicima, nastaviti da radimo na tome. I da snažno pritiskamo. Sa Gadafijem to nije bio slučaj. Niko više nije verovao da je to bilo moguće u Libiji – izjavila je tim povodom šefica diplomatije Hilari Klinton.
Ona je i tom prilikom, međutim, ostavila javnost bez odgovora na učestala novinarska pitanja zašto se u ovdašnjim, sve češćim oštrim javnim kritikama sirijske politike, još uvek nigde javno ne apostrofira lična odgovornost predsednika Asada – za razliku od tretmana koji je Muamer Gadafi dobio u Vašingtonu bukvalno sutradan posle izbijanja libijske krize.
Asad: Snage bezbednosti pravile greške
Bejrut – Predsednik Sirije Bašir Asad rekao je za jučerašnje izdanje lista Al-Vatan da su snage bezbednosti pravile greške za vreme ustanka protiv njegovog režima, i da su sada hiljade policajaca na novoj obuci. Asad se oglasio sa ovakvom izjavom pošto su aktivisti za ljudska prava optužili sirijske trupe da su koristile teško naoružanje kako bi bombardovale Bab Amr, jedno od naselja u gradu Homsu koji se digao protiv Asadovog režima. Prema rečima aktiviste Mustafe Osoa, Bab Amr je bombardovan juče rano ujutro. Beta – AP
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
