Zašto ljudi nose mobilni telefon u džepu, a ne žele da se vakcinišu?

Najčešće pitanje koje postavljaju mladi odnosi se na to da li su sve vakcine ispitane i bezbedne.

Prema rečima doktora Markovića, svaka vakcina prolazi rigorozne provere, a ističe da se ni jedan lek ne ispituje toliko temeljno kao vakcina.

„Vakcine nose jedno breme jer se daju deci, ne isključivo, ali prevashodno zdravim osobama, tako da su kontrole iste kao za sve druge lekove, samo podignute na jedan viši nivo“, naglasio je.

Mladima je još poručio i da je u svetu dato blizu sedam milijardi doza vakcine, te da nema potrebe da se mladi i dalje pitaju da li su vakcine sigurne, pogotovo što se tu proces ne završava – i dalje se dejstvo vakcina, kao i njihove neželjene reakcije, prate i evidentiraju, te se na njih reaguje.

Još jedna briga mladih, upravo ona koja ih često sputava u tome da se vakcinišu jeste potencijalni sterilitet.

Doktorka Paunić je objasnila da su protivnici vakcine jednu hipotezu, najobičniju pretpostavku, uzeli „zdravo za gotovo“ i izvrnuli činjenice.

„Postoji jedan protein, belančevina, koji je neophodan za razvoj posteljice, a on je po svojoj strukturi sličan šiljastom proteinu na samom virusu. Hipoteza je da će osobe koje stvore antitela na šiljasti protein stvoriti ista i na pomenuti Sincitin 1. Međutim, ova hipoteza je ne samo netačna, već toliko daleka, s obizirom na to da se ove dve belančevine podudaraju manje od sedam odsto“, detaljno je objasnila doktorka Paunić.

„Koncept u kojem ljudi samo izađu u javnost sa nekom pretpostavkom, ne dokazavši je bilo čime je česta u ovom, ali i raznim drugim slučajevima“, nadovezao se doktor Marković, dodavši da Kovid nosi mnogo veće rizike od vakcine u svakom smislu, pa potencijalno i na polju reprodutkivnog zdravlja.

Doktorka Marijana Pešić rekla je da je svako od svog lekara čuo da nošenje mobilnog telefona u džepu pantalona može da ima negativan uticaj na reproduktivno zdravlje, ali da ljudi to svakako rade, te je pitala mlade zbog čega se onda stvara toliki otpor prema vakcini.

Doktorka Paunić zatim je objasnila da je čak i trudnicama dozvoljeno da prime Fajzer vakcinu nakon prvog trimesta, ali ne i ranije, i to samo zbog toga što su spontani pobačaji i druge komplikacije tada najčešće, te da se one ne bi pripisivale vakcini.

„Tako je kod nas, ali u Holandiji vakcinu možete da primite sve vreme trajanja trudnoće“, dodala je.

Doktor Marković pokušao je da reši još jednu dilemu omladine – ko ne sme da primi vakcinu?

On je napravio razliku između apsolutne i relativne kontraindikacije, objasnivši da apsolutnih ima toliko malo, da se svode na jednu priču: burnu alergijsku reakciju na prethodnu datu dozu ili neki sastojak vakcine.

„Kada ovo prevedemo realan život, verovatno je da oko 99.8 odsto ljudi sme da primi vakcinu“, rekao je on, a doktorka Paunić je dodala da ni jedna vakcina ne sadrži ni trunku antibiotika.

Kada su u pitanju hronične bolesti, doktori su saglasni da je najbolje sačekati trenutak u kojem se simptomi ne ispoljavaju, ali da preporučuju Fajzer vakcinu.

Doktor Marković apelovao je i na sve one koji su preležali virus da se vakcinišu, jer nas čak i posle preležane bolesti ne štite sva antitela koja imamo.

Doktorka Pešić rekla je da, iako je kovid ozbiljna bolest, nema razloga za strah, ali upravo zbog njene ozbiljnosti vakcinacija i jeste potrebna.

„Vakcinacija nema posledice i ona je kluč, a sa posledicama kovida ćemo se tek susretati“, dodala je.

Čest je stav da nevakcinisani ne utiču na vakcinisane, ali je doktorka Paunić objasnila da su zapravo ljudi sigurniji što je veći procenat vakcinisanih.

„Mi ovde imamo mali procenat vakcinisanih i zbog toga se nalazimo u lošem položaju“, objasnila je ona.

Doktor Marković je objasnio da nije sporno da možete da se razboite i nakon vakcinacije, ali da tome prevashodno vakcine i služe: da se izbegne težak oblik ili smrt.

On je dodao i da kada je neko preležao kovid, a dobio i dve Fajzer vakcine, ne mora da prima treću dozu, ali da on svakako savetuje da se posle dva Sinofarm cepiva primi i treća, i to Fajzer jer, prema istraživanjima koja su obavljena, pruža veću efikasnost.

Doktorka Pešić iskoristila je ovu priliku da apeluje na medije. „Ne volim da vidim naslove „Mladi se ne vakcinišu“, „Mladi su krivi“. Nisu mladi krivi. U Studentskoj poliklinici je naše iskustvo pozitivno, mladi su kreirali i kampanje. Nije istina da neće da se vakcinišu“, objasnila je.

Doktori su uputili apele studentima, poput kolega sa Medicinskog fakulteta, koji su fakultet sa najvećim brojem vakcinisanih studenata, ali i zaposlenih.

Vladica Ilić je objasnio razliku između prisilne i obavezne vakcinacije, za koju je i Evropski sud za ljudska prava rekao da u određenim slučajevima može da se primenjuje.

„Takođe, diskriminacija je pravljenje neosnovane razlike između osoba koje se nalaze u istoj ili relativno istoj situaciji, ili obrnuto – istovetno postupanje prema osobama koje se nalaze u različitim situacijama. Informacija da vakcinisani imaju manje šanse da teško obole ili prenesu virus drugima igra bitnu ulogu za pravo“, rekao je Ilić, objasnivši da, kako razlika postoji, kovid propusnice ne predstavljaju diskriminaciju, već nužan korak.

Za kraj, doktori su se složili da je vakcinacija rešenje i da mladi treba međusobno da se podstiču na imunizaciju.

Tekst je deo projekta „Uči sa Danasom“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.