Zašto Nadija Rebronja ne može da bude vanredna profesorka na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru?

Pesnikinja Nadija Rebronja, doktorka književnih nauka, na ovoj visokoškolskoj ustanovi počela je da radi 2007.godine, samo tri meseca nakon osnivanja DUNP.

Univerzitetsku karijeru počela je za vreme prvog rektora Ćemala Dolićanina, oca aktuelne rektorke kod koje ne može da pređe u zvanje vanredne profesorke na Departmanu filoloških nauka.

Odluka o odbijanju njenog izbora u zvanje vanredne profesorke doneta je 30.septembra.

-Za odluku sam saznala u septembru. U međuvremenu nisam dobila nikakav konačan odgovor od Univerziteta o mom statusu i nije mi ponuđeno nikakvo rešenje. Smatram, da sam zaslužila zvanje vanrednog profesora, kao i mnoge druge kolege koje su još uvek docenti – kaže, za Danas, Rebronja.

Objašnjava da Nastavno-naučnim većem i Senatom predsedava rektorka Dolićanin i „sugeriše konačne odluke“.

-Po svemu što se događa na Državnom univerzitetu, smatram da je odluka da se problematizuje moj izbor u više zvanje njena. U tim većima nema ni jedne osobe koja je stručna za nauku o književnosti. Tu sede kolege iz sledećih oblasti: medicina, građevina, sport, hemija, fizika, engleski jezik, ekonomija, matematika, likovna umetnost, računarska tehnika, mehanika, sociologija, i jedan student građevine te studentkinje prava i matematike. Te kolege su se poslednji put bavili književnošću u srednjoj školi, a ipak su osporili mišljenje relevatnih vanrednih i redovnih profesora književnosti iz Beograda i Kragujevca. Na drugim univerzitetima u zemlji, regionu i svetu nije praksa da se kolege iz drugih oblasti mešaju u struku, te se mišljenja stručnih komisija ne osporavaju na taj način – naglašava sagovornica Danasa.

Ističe da “da ovo nije izolovan slučaj, jer se duže od deset godina izmišljaju različiti izgovori da kolege ne mogu da napreduju zbog čega su mnogi napustili Univerzitet”.

Predočava i izveštaj stručne komisije, sačinjene od domaćih vodećih imena iz oblasti nauke o književnosti, koja je ocenjivala njen rad.
U izveštaju se navodi,,Kandidat dr Nadija Rebronja ispunjava sve neophodne uslove za izbor u zvanje vanredni profesor. Rezultati koje je koleginica Rebronja ostvarila umnogome premašuju ono što je potrebno za izbor u zvanje nastavnika. Spektar njenih aktivnosti, kako u sferi nauke i nastave, tako i u sferi kulture, pokazuje da se pred nama nalazi kandidatkinja čije je profesionalno iskustvo veoma bogato. Ovoj komisiji je čast da koleginicu Rebronja predstavi i podrži.“

Očigledno da ova ocena nije bila obavezujuća za nadležna univerzitetska tela, pa je docentkinja Rebronja ostala bez zvanja vanredne profesorke.

Tvrdi da na toj visokoškolskoj ustanovi “vlada stanje pritisaka na nastavnike, ali i na administrativne i pomoćne radnike”.

Pažnju na slučaj “Nadija Rebronja”, saopštenjem, skrenula je Mreža akademske angažovanosti i solidarnosti (MASA),

U saopštenju je ocenjeno da na DUNP “postoje ozbiljni problema, koji već duže vreme ugrožavaju akademsku zajednicu, koji ugrožavaju tu visokoškolsku ustanovu”.

MASA je za svoju tvrdnju “sistemskog urušavanja akademskih standarda, profesionalne etike i stručnog integriteta na ovoj ustanovi”, naveli primer Nadije Rebronje, kojoj je odbijen izbor u zvanje vanredne profesorke, uprkos oceni nadležne komisije.

“Međutim, na Nastavno-naučnom veću i Senatu univerziteta doneta je odluka da se, na osnovu problematičnih primedbi o kvalitativnim pokazateljima njenog rada, ne samo odbije njen izbor u zvanje vanrednog profesora već i uskrati reizbor u zvanje docenta. Ovakva odluka znači da će docentkinja Rebronja u narednoj godini izgubiti radno mesto, i to samo zato što je, na osnovu svojih rezultata, težila napredovanju – zaključila je MASA u saopštenju.

Ta organizacija je konstatovala da Rebronja nije izolovan slučaj na DUNP, na kojem duže postoji “praksa zasluženog napredovanja”.
Izražava se zabrinutost, jer taj Univerzitet “masovno zapošljava starije redovne profesore sa drugih univerziteta, često neposredno pred odlazak u penziju. Tim profesorima se produžava angažman do 68 ili 70 godina, čime se efektivno blokira napredovanje mladih kadrova, koji su svoju karijeru započeli na DUNP”.

Ova mreža je pozvala sve relevantne institucije i stručnu javnost da “hitno reaguju na nepravilnosti i obezbede zaštitu akademskih prava i normi na Državnom univerzitetu”.

Na sve nagomilanije problema na DUNP ukazuje i grupa profesora, ali i studenata.

Kao glavnog krivca označavaju rektorku Dolićanin, koju optužuju za gubljenje akreditacija studijskih programa prava, ekonomije i srpskog jezika i književnosti, loše međuljudske odnose i mobing.
Pre godinu dana studenti Departmana za pravo u otvorenom pismu ministarki prosvete Slavici Đukuć – Dejanović zatražili su smenu rektorke, a Bošnjačko nacionalno veće (BNV), nedavno, je od ministarke prosvete zahtevalo uvođenje prinudne uprave na toj visokoškolskoj ustanovi.

Na sve optužbe nema odgovora sa najvišeg mesta DUNP.