Zašto najavljeno pooštravanje kazni promašuje suštinu problema: U Srbiji nije dovoljno silovatelju reći ne

Inicijativa za novo pooštravanje kaznene politike došla je od predsednika Republike, koju je Vlada Srbije u ponedeljak formalizovala usvajanjem Zaključka. Cilj – pooštravanje kazni za krivična dela silovanja i nasilja u porodici.

Zaključak Vlade predstavlja nutnu tačku, tek se planira formiranje radne grupe za izradu nacrta, nakon čega bi usledila javna rasprava. Ipak, u inicijativi predsednika Republike već su date smernice. Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva pravde, predložena je kazna zatvora za krivično delo silovanja od pet do dvadeset godina, sa mogućnošću izricanja i doživotne kazne, kao i pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivično delo nasilje u porodici.

Uz opasku da se ne protive preispitivanju kaznene politike za ova dela, Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra naglašava da pooštravanje sankcija samo po sebi ne može da dovede do značajnih promena.

– Promene zakona neće dati željeni efekat, ukoliko se ne promeni definicija silovanja. Srbija i dalje pripada državama koje imaju zastarelu definiciju silovanja koja traži postojanje sile ili pretnje silom da bi postojalo krivično delo. Pritom, u sudskoj praksi se implicitno traži dokaz da je žrtva pružala otpor, iako je dobro poznato da se veliki broj žrtava, naročito mlađih, zaledi tokom nasilja, kaže Macanović.

Prema njenim rečima, u Srbiji se poslednjih godina prijavi između 50 i 70 slučajeva silovanje, što je, kako napominje, isuviše malo za zemlju veličine Srbije.

– To u krajnoj liniji pokazuje da institucije ne veruju žrtvama silovanja. Mi već deset godina apelujemo na državu da izmeni definiciju silovanja i da izostanak pristanka bude osnovni oblik tog krivičnog dela. To se međutim još uvek nije desilo, iako je to obaveza koju je Srbija prihvatila ratifikujući Istanbulsku konvenciju pre skoro deset godina, ističe Macanović.

Inicijativa da se pooštre kazne za silovanje i nasilje u porodici došla je neposredno nakon slučaja Igora Miloševića. Milošević, višestruko osuđivan za krivično delo silovanja, nedavno je bio pušten na slobodu nakon odslužene kazne zatvora. Od momenta kada je objavljena ta informacije, mediji su se utrkivali ko će pre da objavi njegovu fotografiju i trenutnu lokaciju, uz obavezno upozoravanje građana da je veoma opasan. Slučaj je kulminirao pre malo više od mesec dana kada je Informer objavio intervju sa Miloševićem, provocirajući spontane proteste ispred redakcije. Protest je prerastao u redovna okupljanja građanki i građana koji demonstriraju protiv muškog nasilja i relativizacije silovanja u medijima.

Kontekst u kojem je nastala inicijativa za izmene Krivičnog zakonika, kao i adresa sa koje je poslata Miodraga Majića, sudiju Apelacionog suda u Beogradu upućuje na zaključak da je u pitanju kazneni populizam.

– Ovakvim potezima vlast želi kod građana da stvori utisak da čini maksimum da spreči krivična dela koja izazivaju reakciju javnosti. Samo pooštravanje kazni nikada ništa nije rešilo, ali u pitanju je najjednostavniji korak iz ugla vlasti. Sveobuhvatni pristup ovom problemu bi bio efikasniji, ali i komplikovaniji, kaže Majić.

On ponavlja dobro poznatu činjenicu da predsednik Republike, od koga je potekla inicijativa, vrlo detaljno prati istraživanja javnog mnjenja.

– Nije zabranjeno da predsednik predlaže inicijative, ali bi dobar ukus nalagao da se uzdrži od inicijativa koje se tiču nečega što nije u nadležnosti predsednika Republike. No, verovatno je procena političkog oportumizma nalagala suprotno, kaže Majić.

Prema njegovim rečima, u uređenim društvima bi svakoj značajnoj promeni zakona pretodila analiza efekata zakonskih rešenja čija promena se planira.

– Ne kreće se u nešto tako ozbiljno kao što je izmena Krivičnog zakonika na osnovu nečijih utisaka. Međutim, ovde se ide naglavačke. Prvo se krene od utisaka ili želja, a onda se one brže bolje pretoče u zakon, zaključuje Majić.

Poslednji put Krivični zakonik menjan je u maju 2019. godine. Tom prilikom je do tada najstroža sankcija u domaćem kaznenom sistemu od četrdeset godina zatvora zamenjena doživotnim zatvorom sa mogućnošću uslovnog otpusta nakon 27 godina. Izmenama je određeno da ne postoji mogućnost otpusta za krivična dela teško ubistvo, kao i silovanja dece, trudnica i nemoćnih lica. Inicijativa za te izmene potekla je od Fondacije Tijana Jurić, koju je potpisom podržalo više od 160 hiljada građana.