Zašto ne treba sklapati brakove u avionu?

Mlada Jugoslavija slavi danas svoje punoletsvo –  njoj je konačno 20 godina, prenosi list Vreme 1. decembra 1938. godine.

Jugoslavija je preživela sve zloumišljaje, mreže intriga, horde zaverenika, tuđinske plaćenike, koji nisu poslužili ničemu, do svom sopstvenom razočarenju.

Ova država mimo svih pokušaja razaranja spolja i zabluda iznutra, opstojala je svoju mladost i napreduje, cveta i uzdiže se do primera evropskog reda i staloženosti, koje će u svom jedinstvu pod Južnim Slovenima, pokazivati još dugi niz godina, objašnjava autor.

Među temama, kao podsetnik velikih promena koje je donela Jugoslavija od ujedinjenja, najviše pažnje je posvećeno jugoslovenskom vazduhoplovstvu, koje je počelo da se razvija, najpre, u Srbiji.

Tako saznajemo da je “pre deset godina”, 1920. godine, nastala prva leteća jedinica srpske vojske, koja je brojala dva balona i jednog vazduhoplovca oficira. Već sledeće godine objavljen je prvi konkurs za avijatiku, na koji se, potpuno neočekivano, prijavio 171 kandidat.

Tada su izabrana tri oficira i tri podoficira koji su već u aprilu iste godine poslati u Francusku na izučavanje pilotaže, a pred kraj godine, ova grupa se vratila sa šest aviona u otadžbinu, gde je formirala prvu srpsku eskadrilu.

U Prvi svetski rat, Kraljevina Srbija ušla je sa samo tri aviona, tri pilota i jednim mehaničarom. Upravo uviđajući značaj avijacije, država je za vreme rata poslala na izučavanje pilotaže u Francusku još šest oficira i šest podoficira.

Međutim, sa prelazom srpske vojske preko Albanije prestaje i život eskadrile. Tek nekoliko godina kasnije, 1. maja 1918. godine, Jugoslavija se mogla pohvaliti sa više od 60 oficira i 50 podoficira, prenosi dopisnik.

A Jugoslavija „danas“, dvadeset godina nakon osnivanja zajedničke države, može da se pohvali veoma modernim fabrikama, koje proizvode avione, uređenim vazduhoplovnim pristaništima, kao i sa više uređenih terena za poletanje i sletanje aviona, prenosi dopisnik lista Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Iako je “juče” najavljen opšti štrajk na području cele Francuske, “jutrošnji” pariski listovi prenose kako je protest doživeo potpuni neuspeh, prenosi list Pravda pre 80 godina.

I pored toga što je štampa najavila kako će podržati nemire, jutarnji listovi su normalno izašli, ipak u smanjenom obimu, dok železnički saobraćaj i pariska podzemna železnica rade normalno.

Ulice su pune grupa radnika koji idu na zborove u pratnji žandarmerije, koja se celu noć “starala” da ne dođe ni do kakvih sukoba.

Vlada je odredila sve mere predostrožnosti protiv demonstracija štrajkača i radi zaštite onih koji su pristali da rade.

Jedna naročita komisija  u Vašingtonu, dobila je  “pre neki dan” zadatak da utvrdi da li će brakovi, koji su sklopljeni u vazduhu,  ostati na snazi, prenosi list.

Jedan od takvih spornih slučajeva je slučaj Žane Vebster i njenog verenika Edvarda, koji su se nedavno venčali iznad Mičigena, na visini od 5.000 metara.

Kako je sudija Stel, član američkog Vrhovnog suda, smatrao da ne postoji razlika između braka koji je sklopljen na zemlji, pod zemljom ili iznad nje, on je uvažio njihov brak.

Međutim, sudija Burnel kaže da takav brak ne može da ima zakonsku vrednost, jer nije sklopljen na zemlji, što je uslov za sklapanje braka uopšte.

Sudije “već danima” ne mogu da se dogovore oko ovog spornog pitanja, a Amerikancima se u buduće savetuje da se venčavaju na zemlji, kako ne bi došlo do ovakvih neprijatnosti, prenosi Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“