Stara maksima preporučuje da se uči na greškama. Ali ako se pridržavate ovog životnog gesla, kako je moguće da najčešće iz prilike u priliku donosimo pogrešne odluke?

Rečje o osetljivom pitanju i najčešće pogrešnim životnim odlukama i za sada ne postoje psihološki modeli koji na jednostavan način ukazuju na korake koje treba preduzimati da bismo u budućnosti donosili ispravne odluke – zasnovane na naučnim istraživanjima, eksperimentima i dokazima.

Mnogi tvrde da sve zavisi od toga kakva ste osoba. Ako ste suviše osetljivi i emocionalni, skloni ste da delujete instinktivno i donosite ishitrene sudove zbog kojih, kasnije, redovno zažalite, podseća časopis Nju sajentist.

Međutim, ultraracionalne osobe najverovatnije imaju suprotan problem, provodeći dane mereći argumente za i protiv u svim ponuđenim opcijama – sve dok sebe ne dovedu u situaciju teške neodlučnosti u kojoj uopšte nisu u stanju da deluju. A činjenica je da su ljudi, biološki i psihološki, sposobni da budu i emotivni i racionalni. I što je najinteresantnije – obe strategije mogu voditi do dobrih ispravnih odluka u pravim okolnostima.

Suština trika je u spoznaji kad reagovati impulsivno, kako kažu „iz stomaka“, a kada celoj situaciji pristupiti na promišljen način. Najverovatnije teško možemo da promenimo sopstvenu ličnost, ali možemo da naučimo da kritički procenimo situaciju – pre nego što donesemo odluku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari