Zašto nisam odustala od AstraZeneka vakcine?

Par sekundi kasnije setim se – nekoliko zemalja je obustavilo primenu AstraZeneke zbog pojave krvnih ugrušaka, trombova, među primaocima vakcine. Dobro, ali Nemci nisu odustali, imam to iracionalno ubeđenje da oni znaju šta rade.

Popodne se pojavljuje naslov: Nemačka obustavlja korišćenje AstraZeneke. I od tog trenutka može da počne nekontrolisano proveravanje svih vesti koje su se prethodnih dana pojavile o AstraZenekinoj vakcini.

U pauzi zovem imunologa kome verujem da pitam šta da radim – ukratko doktorka odgovara: nije dokazano da postoji veza između pojave trombova i vakcine, ja bih je primila, ali ne mogu vama da savetujem šta da radite.

– Šta ćemo, kad nam je data ta mogućnost izbora, kaže doktorka.

Na osnovu čega donosim odluku? Znanja? Ja sam filolog, moje znanje o vakcinama ne dobacuje dalje od napamet naučenih činjenica.

Podataka? Podaci se razlikuju. AstraZeneka navodi da je među 17 miliona ljudi koji su do sada primili vakcinu, prijavljeno 15 slučajeva duboke venske tromboze i 22 slučaja embolije pluća, što je „manje od stotina takvih slučajeva koji se očekuju u opštoj populaciji“.

Nemački ministar zdravlja Jens Špan pak kaže da je otkriveno sedam pojava tromboza u cerebralnim venama, od 1,6 miliona vakcinisanih u zemlji, što je „veoma mali rizik, ali ako zaista postoji veza s vakcinisanjem, rizik je neproporcionalan“ Ostale države – Italija, Španija, Francuska takođe obustavljaju upotrebu, kako ističu „iz predostrožnosti“.

Odluka se na kraju može doneti i na osnovu poverenja. U koga? Poslednji dostupan stav Svetske zdravstvene organizacije u ponedeljak je da treba nastaviti sa upotrebom AstraZenekine vakcine, s tim da će se stručnjaci SZO sastati u utorak da bi razmotrila bezbednost cepiva, ali dok oni objave svoje mišljenje proći će moj termin za vakcinaciju. Evropska agencije za lekove za sada tvrdi da je dobrobit vakcinacije AstraZenekom veća od rizika. Agencija za lekove Srbije ćuti.

Vraćam se par koraka unazad, stavljajući po strani i znanje, i podatke i poverenje. Šta je najgore što može da se desi? Ako se ispostavi da postoji veza između AstraZenekine vakcine i ozbiljnih stanja, ako mi se zalomi da budem ta jedna u skoro milion, postoji lečenje.

Većina lekova ima neko retko ozbiljno neželjeno dejstvo – razlika između lekova i vakcine je u tome što se prvi uzimaju zarad lečenja neke bolesti, a vakcine zarad sprečavanja pojave bolesti. Čini mi se da se u vreme pandemije ova razlika briše.

U Belekspo centru ima još ljudi koje spisak zemalja koje su obustavile upotrebu AstraZenekinom vakcinom nije odvratio od primanja ovog cepiva. Ne previše, koliko bi se očekivalo ali doktorka koja me pregleda primećuje – možda nagrnu posle posla.

Besprekorna organizacija, smirenost građana koji strpljivo čekaju da budu pozvani u neku od kabina, ljubaznost svih od trenutka kada uđete do izlaza, sve to zajedno uliva sigurnost.

– Ja kad sam ušao mislio sam da sam na Marsu ne u Srbiji. Ovo je stvarno prvi put da iskreno mogu da kažem svaka im čast, kaže mi malo kasnije taksista koji je i sam primio vakcinu u Belekspo centru.

Dok čekam obaveznih desetak minuta nakon primljene vakcine da vidim da li će doći do alergijske reakcije, shvatam da je nestao strah i da po prvi put od kada je korona stigla nemam osećaj nemoći i iščekivanja šta će sledeće pandemija da mi sruči na glavu. Po prvi put sam zadala kakav takav udarac virusu, možda mali za njega, neprimetan, ali ipak udarac.

Na kraju, ovaj „lični osvrt na odlazak na vakcinu. Strepnje, strahove, dileme…“, kako ga je moj urednik nazvao, nije poziv nikome da primi neku određenu vakcinu protiv korona virusa, uključujući i AstraZeneku. Kao što reče doktorka, data nam je mogućnost izbora. A sa tom slobodom dolazi i odgovornost za činjenje ili nečinjenje.

Malo je toga što mogu da uradim da bi se stavila tačka na novu normalnost u kojoj ćemo se pre setiti koliko će stepeni biti sutra nego koliko je ljudi još preminulo od kovida 19. Ali i to malo – maska, izbegavanje gužvi, i na kraju vakcina – ne smem zanemariti. Niti smem čekati da neko drugi uradi moj deo posla. Jer više nego ikad ovo je trenutak kad je jasno da je „svako odgovoran za sve i svakoga“.