Zašto osnovci imaju sedam dana duži zimski raspust od srednjoškolaca?

U nekim srednjim školama direktorima su stigle molbe roditelja da učenicima odobre odlazak na zimovanje tokom iduće nedelje koja je nastavna, a razlog za to su planirana porodična putovanja jer su osnovci na zimskom raspustu i naredne nedelje.

Jasno je da roditelji ovakvom organizacijom žele da izbegnu putovanja u „top“ sezoni koja su najskuplja oko novogodišnjih i božićnih praznika, a mnogi zimovanja tradicionalno planiraju za februar kada pojedini đaci odsustvuju celu nedelju iako po školskom kalendaru imaju tri neradna dana zbog praznovanja Dana državnosti.

Slično se dešavalo i kada je zimski raspust bio podeljen na dva dela za učenike iz centralne Srbije (Vojvodina je uvek imala ovaj raspust „u cugu“), a takva odluka svojevremeno je bila doneta na zahtev turističke privrede kako bi se produžila zimska sezona.

Od prošle školske godine od takvog rešenja se odustalo.

Raskorak u dužini trajanja raspusta za osnovce i srednjoškolce nije pravilo.

Prošle školske godine, na primer, i jedni i drugi su u isto vreme bili na zimskim ferijama od 31. decembra do 21. januara, ali zato učenici srednjih škola nisu imali prolećni raspust već su odmarali samo tokom uskršnjih i prvomajskih praznika, dok su osnovci bili na raspustu od 22. aprila do 3. maja.

Ove školske godine prolećni raspust će za sve đake trajati od 10. do 18. aprila.

To je jedan od razloga zašto srednjoškolci imaju kraći zimski raspust.

Razlika u radu osnovnih i srednjih škola proizilazi iz činjenice da je školska godina za osnovne škole kraća za jednu nedelju.

Naime, kalendarom obrazovno-vaspitnog rada je propisano da učenici od prvog do sedmog razreda osnovne škole imaju u toku školske godine 36 radnih nedelja, odnosno 180 nastavnih dana, a učenici od prvog do trećeg razreda srednje škole 37 nastavnih sedmica, to jest 185 nastavnih dana.

Osmaci i maturanti srednjih škola imaju po 34 nastavne sedmice, odnosno 170 nastavnih dana, zbog čega ranije završavaju školsku godinu.

Ranijih godina bila je praksa da se osnovci i srednjoškolci raspuštaju u različito vreme, to jest da školska godina duže traje za srednje škole, ali ove godine svi završavaju sa nastavom 20. juna.

Dva kalendara

Nisu zimovanja jedini problem koji imaju porodice sa školskom decom različitog uzrasta zbog razlike u kalendarima rada osnovnih i srednjih škola.

Za najveći deo Srbije važi kalendar koji propisuje Ministarstvo prosvete, dok vojvođanske škole rade po kalendaru koji donosi pokrajinska vlada, što neretko pravi problem nastavnicima koji su zaposleni u dve škole u dva susedna mesta, u kojima se primenjuju drugačiji kalendari.

Ima slučajeva da porodica, recimo, živi u Pančevu i da jedno dete tamo pohađa osnovnu školu koja radi po vojvođanskom kalendaru, a da drugo dete ide u srednju školu u Beogradu za koju pak važi kalendar Ministarstva.