Marko Nikolić: Foto privatna arhivaSportista Marko Nikolić, koji je organizovao humanitarni maraton kroz pustinju Maroka, koja je doprinela da se ovih dana prikupi 60.000 evra i omogući genska terapija za teško obolelog dečaka Maksima Milenkovića, dobio je ogromnu zahvalnost porodice i priznanje za „najplemenitiji podvig godine“.
On je, međutim, isprovocirao i pojedine uspešne maratonce da javno posumnjaju da je u akciji pretrčao 1.420 kilometara, kako je javno govorio.
Nikolić je pre nekoliko dana saopštio da je prikupljena ova završna suma, zahvaljujući se građanima Balkana koji su se odazvali njegovoj humanitarnoj akciji, kroz sms i druge uplate preko fondacije Pokreni život, a svoje kritičare javno pozvao da u septembru ove godine učestvuju u njegovom sledećem poduhvatu, za decu obolelu od raka – savladavanje 2.500 kilometara kroz Srbiju i Crnu Goru trčanjem, biciklima i kajakom.
On je njihove javne sumnje označio kao „klevete bez ijednog dokaza“, koje su veoma štetne za svako buduće sakupljanje novca za bolesnu decu.
Neki od poznatih ultramaratonaca i maratonaca su, pak, na osnovu svog znanja i iskustva kazali da Nikolić za manje od mesec dana „realno nije mogao da pređe kilometražu o kojoj je govorio“, tim pre što nije trkač već fitnes trener, a pustinja je posebno teško okruženje, te da nije ponudio nikakvu stručnu verifikaciju takvog rezultata.
I oni su ocenili da ovaj slučaj može da smanji poverenje građana u humanitarne akcije, ali, kako su naveli, ne zbog njihovih kritika, već zbog „prevare“ onih koji ih organizuju.
Jedan od najplemenitijih podviga u Srbiji
Marko Nikolić (36), master profesor sporta i fizičkog vaspitanja i fitnes menadžer iz Vranja, koji godinama živi i radi u Kuvajtu, organizovao je humanitarnu akciju od 27. novembra do 25. decembra prošle godine, sa ciljem da animira građane kako bi „svaki pređeni kilometar ’kupili’ sms- porukom ili uplatom na račun fondacija Pokreni život i Budi human“.
Akciju je pokrenuo nakon što su uplate za malog Maksima, inače prikupljane godinama, u velikoj meri stale.
Sa Nikolićem su na put krenuli Marko Perović i Dušan Crnobrnja, koji su ga pratili biciklima i nosili svu potrebnu opremu. Pred kraj puta završili su na infuzijama, a trkač je odlučio da „nastavi sam“.
Nabavio je dečija kolica, koja su ličila na Maksimova, a u kojima je nosio vodu i druge potrepštine, i „gurao ih kroz pustinju“. Po okončanju akcije prodao ih je na licitaciji za 75.000 dinara, koje su takođe uplaćene za lečenje dečaka.
Društvene mreže i mediji su sve vreme izveštavali o njegovom poduhvatu, navodeći da „prolazi kroz pustinjsko sunce i oluje“, spava u šatoru i ima bolove i povrede.
„Bio je spreman da se iscrpljuje do poslednjeg atoma snage“, izvestile su novine koje su njegovu akciju proglasile za jedan od najplemenitijih podviga u Srbiji.
Ultramaratonci: Trkačka zajednica se slaže da to nije mogao da istrči
Mihal Šulja, peti ulatramaratonac na svetu, sedmostruki prvak Srbije u raznim ultra disciplinama i vlasnik rekorda Srbije u takvim disciplinama, međutim, ne veruje da je Nikolić, koji „u životu skoro nije potrčao“, istrčao 1.420 kilometara kroz pustinju Maroka.
Na društvenim mrežama je naveo da bi voleo da vidi njegov GPS snimak, koji bi tako nešto dokazao, ali su od Nikolića, kako kaže, on i oni koji slično misle dobili samo „salvu uvreda“.
„Vulgarno vređanje“ dobio je, kako kaže, i od ljudi koje je Nikolić na svom profilu pozvao da reaguju.
„Niko u životu me nije tako vređao, a sve zbog toga što sam izneo konstruktivne sumnje, koje su, sada sam siguran, i opravdane. Slične uvrede dobili su i oni koji su stručno i konstruktivno rekli nešto o ovoj njegovoj prevari. Najgore od svega je što je on iskoristio tuđu nesreću za sopstvenu promociju i reklamu“, kaže Šulja za Danas.
On kaže da između ostalog nije dobio adekvatne odgovore na pitanja kako je Nikolić uspeo da „uvek bude svež i u savršenom stanju kada mnogi od maratonaca znaju kako je trčati nekoliko dana više od 80 kilometara dnevno“.
Nikolić mu je, kaže, rekao da je, kada su ga napustili saputnici, sam snimao svoju trku uz pomoć selfi štapa, mada se „vidi da ga je neko snimao iz daljine“.
Kada mu je rekao da je svoje trčanje „mogao da meri na ’garminu‘“, dobio je odgovor da nije mogao da puni bateriju, ali je „zato baterije bilo za kameru“.
„Pohvalio sam želju da se pomogne obolelom dečaku i pozvao ljude da to isto učine. Ništa ne zameram ni roditeljima, koji se ljute na nas zbog toga što sumnjamo da je Nikolić trčao, njihova muka je velika“, kaže on.
Valentina Nejković, univerzitetska profesorka i višestruka državna prvakinja u ultramaratonu na 24 sata i rekorderka u toj disciplini u Srbiji, takođe izražava sumnju da je Nikolić istrčao maraton.
„Kao dugogodišnja ultramaratonka sa sigurnošću mogu da kažem da Marko, koji se inače ne bavi trčanjem, sigurno nije pretrčao toliku distancu, a posebno ne u pustinji. Sa tim se cela trkačka zajednica složila. Lagati i praviti farsu stvarno nije u redu“, kaže ona za naš medij.
Ona precizira da je trčanje 47 kilometara dnevno u surovoj pustinji izuzetan napor, a da bi Nikolića, pogotovu zbog toga što se ne bavi trčanjem, stigao stres faktor i dehidracija.
„Naši maratoni i ultramaratoni su proverljivi. Svako od nas bi merio i beležio rezultate, i kada je reč o humanitarnoj akciji, a Nikolić navodno to nije činio iako je imao GPS sat. Ovako, sutra će neko da tvrdi da je u humanitarnoj akciji skočio više od deset metara, više od Ivane Španović, ne verifikujući takve tvrdnje“, kaže ona.
Ona dodaje da je Nikolić, kako kaže, blokirao one koje je pozvao da sa njim učesvuju u humanitarnoj akciji u septembru, a koji su se javili da to žele.
„Eto kako on zove da mu se ljudi pridruže“, kaže.
„Nisam u SNS-u, nisam nikada ni glasao“
Marko Nikolić, pak, poziva „nadležne službe“ da provere sve što je radio, navodeći da je maraton za malog Maksima bio „potpuno čist“ i da za sve postoje dokazi.
On je skoro sve vreme imao lajv snimanje, kao i klipove i fotografije, sa njima su najveći deo puta bila i dva pratioca, a dokazi su i njegove rane i otoci, kaže.
„Uložio sam 5.000 evra u ovu humanitarnu akciju, dva dana sam spavao potpuno sam u pustinji, policija me je zaustavljala… Ništa mi nije bilo teško jer sam pred očima imao malog Maksima, bio sam spreman da se žrtvujem i ruzikujem zdravlje za njega i drugu bolesnu decu, to je moj poziv od Boga. Ja ne trčim za medalje več da pomognem bolesnoj deci. Maksimu smo spasili život i to je sada navažnije“, kaže Nikolić za Danas.
On kaže da je na početku njegove akcije ukupan broj sms-poruka za Maksima Milenkovića u fondaciji Pokreni život bio 2.266, a da je danas 30.944.
Uz sms-poruke humani ljudi su slali i uplate na račun fondacije.
Dodaje da nema nikakve veze sa humanitarnim fondacijama, a da je bilo najjednostavnije da humani ljudi uplaćuju sredstva preko njih.
Nije merio broj pređenih kilometara jer „ovo nije bila trka, već akcija za spasavanje života jednog deteta“.
„Nisam imao nikakav svoj račun, niti je i jedan dinar uplaćen na moj račun. Takođe, nisam u SNS-u, nisam nikada ni glasao, sa tim stvarima nemam veze, već godinama živim u Kuvajtu. A sve te laži su se provlačile po društvenim mrežama. Nisam ni u Zadruzi, nisam željan takve popularnosti, ja sam sportista. Ovakvi i slični napadi na mene i ovo što radim su krajnje neljudski. Gde će takvim ljudima duša?“, kaže on.
Nikolić dodaje da je pre ove imao dve humanitarne akcije, za pomoć trima obolelim devojčicama iz Vranja, kao i devojčici iz Aleksinca, kada je prešao hiljadu kilometara od Niša do Atine i popeo se na Kilimandžaro, te pomogao da se prikupi na desetine hiljada evra.
Roditelji: Nije u redu da se sumnja u ovakve, humane ljude i njihove akcije
Maksimova majka, Jovana Milenković, ne veruje da je Nikolićev maraton kroz pustinju Maroko prevara, pogotovu što zna koliko je bio posvećen da pomogne njenom detetu, rizikujući svoje zdravlje.
Ona kaže da veruje da je Nikolić trčao kroz pustinju, navodeći da su kao Maksimovi roditelji bili u kontaktu sa njim.
Nije tražio ni da se pomoć za Maksima uplaćuje na njegov račun, već isključivo na račun fondacija, dodaje.
„Beskrajno smo zahvalni Marku, da njega nije bilo ne bismo sakupili novac. Godinu dana nije bio uplaćen ni jedan dinar, a kada se on uključio sakupili smo poslednjih 60.000 evra. Upravo zakazujemo gensku terapiju u Berlinu i nadamo se najboljem. Nije u redu da se sumnja u takve ljude i ovakve akcije“, kaže ona za naš medij.
Petogodišnji Maksim je jedan od 25 osoba sa ovim genetskim oboljenjem u svetu
Maksim, mali Nišlija star pet godina, inače, ima retko genetsko oboljenje, a jedini je u Srbiji i jedan od 25 takvih osoba u svetu.
Rođen je prevremeno, ali iz uredne trudnoće i bez komplikacija na porođaju. Pušten je iz bolnice kao zdrava beba.
Posle mesec dana dobio je urosepsu i od tada počinje njegova borba za život.
Dobio je prvi epileptični napad, počeo je da gubi na kilaži, da otežano diše, izgubio je sve reflekse.
U bolnici u Tiršovoj u Beogradu urađeni su mu metabolički i genetski nalazi, ali nije utvrđen uzrok njegovog stanja.
Na klinici u Istanbulu utvrđeno je da ima oštećenje mozga i infantilne spazme koji se ne mogu odstraniti operativnim zahvatom, već samo lekovima.
U Nemačkoj je ustanovljena mutacija gena koja je uzrokovala metaboličko i genetsko oboljenje.
Dečak još uvek ne može samostalno da drži glavu, ne može da sedi, ne pomera ruke i noge, ne govori, ne prati pogledom i hrani se putem PEG-a.
Uz genetsku terapiju, za njegov napredak potrebno je obezbediti i tretmane matičnim ćelijama, intenzivnu fizikalnu rehabilitaciju, specijalističke preglede, orofacijalnu masažu i terapije gutanja, održavanje aspiratora, lasersku akupunkturu, hiperbaričnu komoru, laboratorijske analize, nabavku inhalatora i ortopedskih pomagala, medikamente, suplemente i medicinski potrošni materijal.
Zato će za lečenje ovog teško obolelog dečaka i dalje biti potrebna značajna sredstva.
Humanitarne fondacije: Ovakve akcije su dobrodošle
U humanitarnoj fondaciji Pokreni život kazali su da je Marko Nikolić u avgustu 2023. pokrenuo akciju „Maraton za život“ kako bi pomogao njihovom korisniku Maksimu Milenkoviću iz Niša, a da je 11. januara ove godine zvanično prikupljeno 60.700 evra od početka njegove akcije.
„Akcija je pomogla da se završni iznos prikupi“, kazali su u fondaciji za Danas.
Dečak je i korisnik fondacije Budi human, u kojoj kažu da im se Nikolić nije obratio za uspostavljanje saradnje.
„Svaka humanitarna akcija koja se organizuje za prikupljanje donacija za lečenje korisnika je od pomoći“, rekli su za naš medij u toj fondaciji.
Precizirali su da je dok je trajala Nikolićeva akcija prikupljeno 504.400 dinara, a da je ukupan broj poslatih sms-poruka bio 1.008.
Kako pomoći Maksimu
Zainteresovani građani koji žele da pomognu Maksimu to mogu da učine preko fondacije Budi human, slanjem sms-poruke 778 na broj 3030, čime će donirati 200 dinara.
To mogu da učine i uplatom na dinarski račun 160-6000000042981-19.
Na sajtu fondacije mogu se naći i podaci o načinu uplate na devizni račun i skeniranjem koda na aplikaciji.
Humani ljudi to mogu da urade i preko fondacije Pokreni život, slanjem SMS- poruke 61 na 3800 i uplatom na dinarski račun: 160-6000001495942-25.
Na sajtu fondacije nalaze se podaci o načinu uplate na devizni račun, putem Paypala i kartice, kao i skeniranjem koda na aplikaciji.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
