Zašto RTS ne odgovori na jednostavna pitanja: Reakcija Pištaljke na odgovor Radio-televizije Srbije

Odgovor na izjašnjenje RTS-a povodom navoda portala Pištaljka prenosimo u celosti:

Pištaljku ovih dana napadaju pojedinci iz rukovodstva Radio-televizije Srbije samo zato što je objavila autentičan, istinit dokument sa sednice Upravnog odbora RTS-a koji je rukovodstvo ove kuće skrivalo od javnosti, a koji pokazuje da javni servis plaća milione evra spoljnim produkcijama – pa čak i onima koje su u vlasništvu zaposlenih i angažovanih na RTS-u – za pravljenje emisija koje bi RTS trebalo i mogao da pravi u sopstvenoj produkciji, što je informacija koja je udarna vest u zemlji već mesec dana (ne i na RTS-u) i koja je dovela do pokretanja istrage nadležnih organa.

Iako u odgovoru RTS-a Pištaljci na 60 strana niko od potpisanih, pa ni onih koji su se izjasnili, ali se nisu potpisali, nije opovrgao niti jednu jedinu informaciju iz dokumenta koji je Pištaljka objavila, a čiju autentičnost su potvrdili kako direktor RTS-a Dragan Bujošević, tako i njemu suprotstavljeni predsednik Upravnog odbora Branislav Klanšček, ali i vlasnici privatnih produkcija o kojima se radi, rukovodioci javnog servisa zloupotrebili su javni prostor za obračun sa Pištaljkom u maniru najgorih tabloida, služeći se uvredama i diskvalifikacijama, na momente čak i ličnim.

Pa, zašto se to radi? Zašto rukovodstvo RTS-a naziva tekst Pištaljke hajkom kada je Pištaljka objavila istinitu informaciju, bez reči komentara ili tumačenja, samo sa dodatnim informacijama o vlasnicima produkcija koje se pominju u dokumentu, a čiji su izvor zvanični registri?

Za Pištaljku koja se bavi zaštitom uzbunjivača to što radi rukovodstvo RTS-a nije ništa novo niti iznenađujuće. Naprotiv, to je upravo ono što se dešava svakom uzbunjivaču kada otkrije neku korupciju ili nezakonitost. Oni na čije je nezakonitosti uzbunjivač ukazao, bez izuzetka reaguju kao što sada reaguju čelnici RTS-a – optužuju uzbunjivača, pokušavaju da diskredituju njegovu ličnost i profesionalni rad, sve sa ciljem da se skrene pažnja sa suštine, sa onoga što je uzbunjivač otkrio. Rade sve samo da ne daju odgovore o onome što je otkriveno.

E, to rade i rukovodioci RTS-a u svom izjašnjenju.

Zašto RTS ne odgovori na jednostavna pitanja: Kako to da firma koja nema zaposlenih, nema tehniku, nema studije i sve to mora da iznajmi i plati, može da napravi bilo šta jeftinije od firme koja ima 3.000 zaposlenih, najbolju tehniku i najveće studije i dostupne državne resurse, koja ne mora ništa da iznajmljuje, kupuje ili dodatno plaća, što sve mora firma koja sve to nema?

Ili – kako je moguće da pojedinci iz rukovodstva negiraju zvanični dokument njihove kuće i tvrde da cifre iz zapisnika koje su usvojene na sednici Upravnog odbora nisu stvarne cifre? Da li to znači da neko lažira izveštaje koje usvaja Upravni odbor javnog servisa?

Ili – zašto RTS do danas, više od mesec dana od objavljivanja informacija koje su udarna vest u svim medijima u Srbiji i koje su dovele do pokretanja istrage tužilaštva i policije, nije objavio ni jednu jedinu reč o onome o čemu bruji cela zemlja?

Umesto toga, gledaoci RTS-a mogli su samo da čuju par saopštenja privatnih produkcija upletenih u ovaj slučaj i optužbe na račun medija koji je objavio istinu.

Ima tu još dosta toga na šta će rukovodstvo RTS-a morati da odgovori, ako ne javnosti, a ono tužilaštvu i policiji, ako oni zaista misle da ispitaju ovu stvar.

Umesto odgovora, rukovodstvo Javnog servisa, da budemo precizni, urednica zabavnog programa Olivera Kovačević, u izjašnjenju krivi Pištaljku da objavljivanjem istinitih informacija urušava ugled RTS-a, a motive traži u ličnoj netrpeljivosti.

Rukovodstvo RTS-a posle Pištaljke za sve svoje neuspehe krivi i veći deo od 3.000 zaposlenih i angažovanih u RTS-u, koje proglašava nesposobnima i autorski nekreativnima.

Kolektivni ugovori i radna prava zaposlenih, prema tvrdnjama rukovodilaca RTS-a, omogućavaju nekreativnim i nesposobnim radnicima RTS-a da ispolje i svoju lenjost, jer oni neće da rade ni minut više od osam sati i prekidaju rad kada se snimaju neke važne scene, kako stoji u objašnjenju.

Taj problem, kažu, privatne produkcije nemaju jer se kod njih radi 16 sati dnevno bez prestanka, niko se ne žali, pa čak ni radnici RTS-a koje te produkcije, u nedostatku sopstvenih zaposlenih, angažuju.

S druge strane, sve one koji se usude da pitaju kako to da RTS sa 3.000 ljudi, najboljom tehnikom i najboljim studijima u zemlji nije u stanju da napravi ono što mogu privatne produkcije koje nemaju ništa od toga, rukovodioci RTS-a optužuju da su neznalice, da nemaju pojma šta je pretprodukcija i postprodukcija i da ne razumeju ono što par stručnjaka u RTS-u jedino, izgleda, razume.

U najmanju ruku takvi su zlonamerni, optužuju šefovi RTS-a.

Dakle, umesto odgovora na suštinska pitanja RTS je pribegao taktici – napad je najbolja odbrana, pa su na istinitu informaciju “udarili“ pitanjima: Što baš sad, ko im je dao, šta je cilj, i slično.

Napadima se priključio i član Upravnog odbora RTS-a Muharem Bazdulj, koji je prvi javno stao u odbranu direktora Bujoševića i skrivanja podataka, i koji je u tom zanosu radnike RTS-a uvredio više nego bilo ko drugi rekavši da se i javna kuća zove javnom kao i javni servis, pa da oni tamo ne otkrivaju tajne klijenata.

I umesto da odgovori na pitanje zašto javnost od njega, kao člana Upravnog odbora koji je tu biran da brani javni interes, nije čula podatke koje je Pištaljka objavila, a koje je on znao makar od juna prošle godine, Bazdulj je, potvrđujući autentičnost dokumenata “promućurno“ zapitao: “Što baš sad?“ i “Zašto Pištaljka“?

Lako je odgovoriti na ove napade. Makar nama u Pištaljci. “Zašto baš sad?“ – Zato što smo sad našli dokumenta.

“Ko nam je dokumenta dao?“ – Onaj od koga smo ih tražili.

“Sa kojim ciljem?“ – Sa ciljem da informišemo javnost, to obično novinari rade.

“A zašto Pištaljka?“ Pa to je posebno lako.

Zato što Pištaljka već 13 godina, koliko postoji, objavljuje i istražuje korupciju i nezakonitosti svake vrste i što za ovih 13 godina nikada nije objavila ni jednu jedinu netačnu informaciju ili neistinu, zbog čega je trpela napade i pretnje od strane onih o kojima smo pisali, a koji su pripadali baš svim vlastima koje su se izmenile za to vreme i medija koji su im služili.

Zato što Pištaljka na ovakve napade može da odgovori sa više od 1.000 tekstova kojima je razotkrila korupciju i druge nezakonitosti i desetinama uzbunjivača koje je zaštitila kada su bili izloženi istim ovakvim napadima pošto su razotkrili korupciju.

I, na kraju, zato što je dovoljno pogledati šta je za poslednjih trinaest godina objavio RTS, a šta Pištaljka, pa da stvari budu jasne.