Zašto se često dešava da se autobusi u Beogradu zapale?

Dodaje da je odgovornost za tehničku ispravnost vozila uvek na samom prevozniku, prvo na vlasniku vozila, ali takođe i na Sekretarijatu za javni prevoz.

Stanovnici Sremčice nedavno su zbog problema sa linijom 511 protestovali u naselju i vrlo često pišu i šalju slike sa ove linije. Da nije ništa drugo, goreli su im autobusi dva puta u dva meseca.

Zašto se često dešava da se u Beogradu autobusi zapale i da li neka tehnička kontrola može da predupredi i da predvidi ovakav kvar?

Gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, profesor Saobraćajnog fakulteta Vladimir Momčilović rekao je da kontrola tehničke ispravnosti vozila počiva na tome da elemente u vozilu, koji nisu dovoljno bezbedni, morate da obezbedite na određeni način.

„Znači, kontrola svih agregata na vozilu je neophodna u određenoj periodičnosti. Definitivno ono što bi trebalo periodičnom kontrolom i kontrolom dnevne ispravnosti vozila da se utvrdi, to je da li postoje neki sistemi na vozilima koji ne rade kako treba“, napominje Momčilović.

Kako kaže, uvek obraćamo najviše pažnju na sisteme koji su nam bitni za bezbednost vozila i bezbednost putnika – to su kočnice, pneumatici, točkovi, sistem za upravljanje vratima, ali ne obraćamo veliku pažnju na ostale sisteme kao što su elektroinstalacije u vozilu, što ume da pravi problem.

„To je takođe obaveza prevoznika da to vozilo drži u ispravnom stanju“, rekao je Momčilović.

Ko kontroliše kod javnih prevoznika ispravnost vozila

Profesor Momčilović kaže da je jedan od ozbiljnih problema u Beogradu.

„Odgovornost leži samo na prevozniku. Problem je u tome što vi ne možete da isključite vozilo koje mora da ide po redu vožnje (putnici zavise od toga), da biste ga poslali na neki vanredni tehnički pregled. Znači, suština u tome je da je odgovornost za tehničku ispravnost vozila uvek na samom prevozniku, prvo na vlasniku vozila, ali takođe je odgovornost i na Sekretarijatu za javni prevoz“, podvukao je Momčilović.

Prema njegovim rečima, inspekcija grada morala bi da proverava da li ta vozila zaista jesu tehnički ispravna.

„Neće oni da rade tako što će slati vozilo na tehnički pregled. Saobraćajna policija, takođe ima mogućnost da vozilo pošalje na kontrolni tehnički pregled i u tom slučaju bi moralo da se vidi da li vozilo zadovoljava ili ne“, rekao je Momčilović.

Sa druge strane, to bi moralo da ima neke reperkusije po prevoznika. „Prevoznicima je u interesu da što manje ulažu u svoja vozila kako bi što više novca zadržali za sebe, odnosno kako bi povećali profit i na taj način obezbedili da ne utroše neke pare, hajde da kažemo, nepotrebno“, dodaje on.

Ponavlja da mora da postoji neka vrsta kontrole. „Znači, policija će retko kontrolisati, osim u slučaju saobraćajnih nezgoda ili evidentne tehničke neispravnosti, pa će poslati vozilo na tehnički pregled“, kaže profesor.

Da li je predviđena neka druga vrsta kontrole

„Nemamo neku vrstu redovne kontrole tehničke ispravnosti vozila. Znači mi imamo sada, prilikom sklapanja ugovora sa privatnim prevoznicima i uopšte sklapanja ugovora za obavljanje javnog prevoza u gradskim linijama, neku kontrolu, inicijalnu kontrolu tehničke ispravnosti, estetsku kontrolu“, kaže on.

Sada će, kako navodi, ovim novim pravilnikom koji je uveden za sertifikaciju vozila takođe biti izvršena određena estetska kontrola – proveravaju se neki elementi, ali ne proverava se tehnička ispravnost, na primer, da li rade zvučnici ili klima.

Kaže da se ozbiljnije stvari neće kontrolisati. „Ne kontrolišu se uopšte, iako bi to trebalo da bude jedan od ozbiljnih postupaka. Makar da se napravi nešto kao što je estetski pregled kod taksi vozila, kada vi morate da dođete da vas iskontrolišu. Za javni prevoz, po mom mišljenju, bilo bi značajno da se makar jednom godišnje odradi taj pregled“, ukazuje Momčilović.

Šestomesečni tehnički pregled

„Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja oni su dužni da idu na šestomesečni tehnički pregled. I to dodatno bi trebalo da stvori opet neki privid bezbednosti. Za javni prevoz je jako važno da imamo tu kontinualnu tehničku ispravnost. Šta to znači – da vozila stalno budu tehnički ispravna. Ne možemo da dopustimo da čekamo da nešto otkaže, znači zato imamo preventivu“, kaže Momčilović.

„GSP ima ustanovljen sistem preventivnog održavanja koji nemaju privatnici, baš zbog toga što je takav ugovor, vi nemate nikakvu obavezu kontrole. Imaju neku zaista malu obavezu kontrole dnevnog pregleda. Stoji u pravilniku gde se definišu obaveze prevoznika, on ima obaveze da prekontroliše neke sisteme na vozilu, ali sve se to ostavlja opet u domenu – da se njemu kaže prosto ti moraš to da uradiš i da kad se nešto desi, tada može da se kaže da je odgovornost na prevozniku“, kaže Momčilović.

Koliko kilometara dnevno pređu autobusi

Na primeru autobusa na liniji 511 koga „drže“ privatni prevoznici otkrio je koliko dnevno pređu kilometara u proseku.

„Vozilo dnevno u proseku prelazi 420 kilometara. Godišnje to je oko 125.000 kilometara. Sad ulazimo u osmu godinu njihove eksploatacije po ovom ugovoru. Raniji ugovori za dodeljivanje linija su zahtevali da budu nova vozila.

„Poslednji tender 2016. nije zahtevao da vozila budu nova, što znači da su oni već ušli sa određenim vozilima koja su imala određenu starost i za osam godina do sada, ako uzmemo ovu dnevnu kilometražu i godišnju, oni su prešli milion kilometara, to je ogromna kilometraža za svako vozilo“, kaže Momčilović.

Inspektor u javnim prevozu

Momčilović smatra da mora da se napravi sistem gde će zaista da postojati redovna kontrola na liniji, a to bi mogao da bude neki inspektor.

„Znači, to mora da bude neko ko će se voziti javnim prevozom i zaista ne samo reagovati na prijave korisnika javnog prevoza, nego će i sam moći da isključi vozilo. Ako isključi određeno vozilo sa linije i ako se desi da vozila zaista ne zadovoljavaju uslove tehničke ispravnosti koje oni moraju da zadovolje, tada možemo da primenimo penale i da oni zaista budu sankcionisani“, zaključio je Momčilović.