Zašto se danas organizuju ekološki protesti: Kako smo od tačke za Rio Tinto došli do ludačke košulje za protivnike kopanja litijuma

Kao posledica protesta i slike koja je poslata u svet, Vlada je po sopstvenom priznanju “stavila tačku” na projekat Rio Tinto neposredno pre nego što će raspisati opšte izbore. Sa amortizovanom temom ekologije vladajuća koalicija je sebi obnovila mandat, rastežući okvire za formiranje Vlade onoliko koliko to zakon dozvoljava. Dok su se mesecima prebrojavali glasovi, ponavljali izbori i sastavljali kabineti, tema kopanja litijuma je privodno stajala ad akta.

A onda, kada su konačno fomirani organi izvršne vlasti – maske su počele da padaju. Paralelno sa otkrićima ekoloških organizacija da Rio Tinto preduzima korake kao da se ništa nije desilo, sve više predstavnika vlasti je o litijumu počelo da govori kao o razvojnoj šansi.

„To sebi ne mogu da oprostim, što sam dozvolio da neodgovorni tipovi koji su dobili ogroman novac spolja da oslabe Srbiju, unište Srbiju i u to su se uključile sve neznalice ovog sveta o prljavoj tehnologiji“, rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na televiziji Prva.

Još oštriji je bio kada je upitan o zahtevu da se uvede trajna zabrana eksploatacije litijuma.

„Tom bi trebalo staviti ludačku košulju, zato što se odrekao 100 milijardi, zato što se odrekao zapadne Srbije i zato što će ona da nestane. Nadam se da će za pet ili deset godina da bude neko pametan u opoziciji, jer ne postoji nijedna zemlja u svetu koja se toga odrekla“, rekao je Vučić.

Slične izjave davali su i predstavnici vlasti koji su i formalno nadležni za ovu temu.

Tako je na jučerašnjoj, paralelnoj sednici skupštinog Odbora za zaštitu životne sredine ministarska rudarstva i energetike Dubravka Đedović istakla da bi trebalo govoriti o tome kakav je potencijal za razvoj rudarstva i privredni rast eventualno korišćenje minerala litijuma.

„Naš cilj je da u Srbiji razvijamo održivo rudarstvo“, rekla je Đedović i dodala da je važno da se stalno podižu kriterijumi kada je reč o očuvanju životne sredine. Ona je ukazala da su kritične sirovine, kako EU definiše retke metale, u koje spada i litijum, nejednako raspoređene u svetu, a da Srbija poseduje 10 odsto od svetske, odnosno 60 odsto od evropske potražnje ovog minerala.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je ocenila da se litijum izdvaja kao važan resurs i dodaje da je Srbija skoro odustala od razvojne šanse, pre nego što se videlo kakav bi to uticaj imalo na životnu sredinu.

„Ova tema je bila izuzetno politizovana i bez studije uticaja procene na životnu sredinu, koja je trebalo da obuhvata 19 tačaka i u kojoj bi se analiziralo kako bi to uticalo na životnu sredinu „, rekla je ministarka Vujović i dodala je da je važno postići balans između razvoja Srbije i očuvanja životne sredine.

Stav vladajuće većine o eksploataciji litijuma, na sebi svojstven način, nedavno je otkrio i predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić.

„Naslušao sam se priča da od litijuma opada kosa, trule kosti, masovno se umire. Vidim u Nemačkoj, tamo kopaju litijum, vade svaki dan tone i hiljade tona. Nisam video nikoga u Nemačkoj da mu je opala kosa, da su im istrulile kosti. Ljudi od toga žive, bogate se, samo mi to guramo u stranu, jer je neka budala rekla to treba da bude drveće lepo, zeleno, cveće, da cvrkuću ptice i mi živimo od lišća i sve super i milina“, rekao je Glišić.

I dok je zvaničnike grizla savest zbog ranije odluke, ekološki aktivisti su otrivali inforamcije koje ukazuju da kompanija Rio Tinto nikada i nije ozbiljno shvatila da je na njihovo poslovanje u Srbiji stavljena tačka.

Tako su u oktobru ove godine, pokret “Marš sa Drine” i Savez ekoloških organizacija Srbije objavili da su po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja zvanično od Ministarstva energetike dobili podatak da je Sava Exploration Beograd, ćerka firma Rio Tinta, podnela zahtev za odobrenje eksploatacionog polja br.3, od 6. januara i da je taj postupak ‘još uvek u toku’“. Oni su precizirali da je polje br. 3 površina celog planiranog rudnika.

U istom periodu ekološke organizacije objavile su da Rio Tinto i dalje kupuje imanja u dolini Jadra, ali i da otkupuju parcele na trasi pruge i brze saobraćajnice koje treba da vode do budućeg rudnika.

Da pakovanje kofera nije u planu, prema navodima istih organizacija, pokazuje i podatak da je kompanija Rio Tinto nedavno raspisala oglas za popunjavanje četiri radnih mesta.

Dok je sve to u toku, institucionalni pokušaji da se eksploatacija litijuma zakonski zabrani su se našli u ćorsokaku. Inicijativa Kreni-promeni nedavno je sakupila blizu 40.000 potpisa građana i u formi narodne inicijative ih poslala u Narodnu skupštinu. I iako inicijativa obavezuje narodne poslanike da se izjasne o zahtevu građana da se uvede zakon kojim bi se zabranila eksploatacija litijuma i bora, oni to još nisu učinili. Savo Manojlović iz inicijative Kreni-promeni je zbog toga pre nekoliko dana podneo ustavnu žalbu, nadajući se da će Ustavni sud primorati poslanike da poštuju zakone koje su sami usvojili.

Zbog ove promene stava predstavnika vlasti, i nemogućnosti da na odluke utiču institucionalnim putem, ekološki aktivisti su odlučili da se danas, tačno godinu dana od velikih prošlogodišnjih protesta, vrate tamo odakle je sve i počelo – na ulicu. Konkretno, na ugao ulica Nemanjina i Kneza Miloša, ispred zgrade Vlade kako bi ih podsetili na tačku koju su navodno stavili.