Zašto se država radnicima Fijata obratila tek posle više sati blokade autoputa?

Premijerka, Ana Brnabić, se u jednom trenutku oglasila izjavom da su radnici odbili popodnevni susret, a radnici joj odgovorili da to nije tačno, te je blokada nastavljena dok se nije oglasio šef kabineta predsednika Aleksandar Vučića, posle čega je protest prekinut.

O ovakvom odnosu države prema radinicima, Zoran Stojiljković, politički analitičar i bivši predsednik sindikata „Nezavisnost“ za Danas kaže da dok je imao operativne funkcije u sindikatu nikada nije napisao pismo Vučiću ali da nije sprečavao mu se obraćaju članovi sindikata „jer je odnos snaga takav da na kraju krajeva sve relativno ključne probleme on rešava“.

– Nisam hteo da učestvujem u nečemu protivustavnom jer to nisu njegova ovlašćenja, ali se nisam suprotstavljao da se ljudi obraćaju njemu. Ali to je vrlo indikativno jer svesno ulazite, imajući u vidu odnos snaga, u kršenje Ustava obraćajući se nekome čija ingerencija to nije. Zato što su svi ostali izvođači radova koji nemaju kompetenciju i kapacitet da obavljaju svoje funkcije. Možete da kucate na mnoga vrata ali postoji adresa, koja nije ustavna, na koju se ide zbog odnosa moći – objašnjava Stojiljković.

Kako dodaje, videli smo da se čeka da dođe do izvesne dramatizacije, zaoštravanja problema, kao u dramskom finalu, pa se onada ulazi u razrešnicu.

– U razrešnicu se ne ulazi odmah, tako da su Vučiću trebali dani prethodnog razgovora i pregovora radnika sa Brnabićkom da uđe u priču. A on ulazi kada već padaju zastavice i vrhunac je blizu i onda sve se obavi u nekoliko dana. Po koji put ulazimo u isti scenario. Pa jel smo mi tolike budale da to ne vidimo – opisuje on.

Prema njevom sudu ide se ka razrešnici jer doći će do povratka kakvog takvog parlamentarnog života.

– Izaći ćemo iz te gluve sobe. A s druge strane, na dosta visokim nivoima dolazi do otvorenih animoziteta pa i krajnjih sukoba unutar visokih delova u stranci. To pokazuje da su neki svesni da je brod pretovaren i da može i da potone – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, moramo se kloniti toga da ne budemo baš toliko servilni prema krupnom kapitalu.

– Moramo da se uspravimo kao ljudi. Ova vrsta zlobnih kritika po komentarima, poput toga „šta oni hoće, deset puta veće otpremnine od drugih, a u međuvremenu rade deset daan godišnje“. Gde to vodi. Koliko treba nisko da se padne, da dođemo do skupljanja hrane po kontejneru da se naš protest smatra opravdanim. Oni s punim pravom traže otpremnine sa kojima mogu nešto početi. Imajući u vidu koliko smo dali subvencija u Fijat čiji smo još uvek manjinski suvlasnik odgovorni smo za tu priču. Kada budemo shvatili da smo mi gospoda birači i da ovi vrte naše pare od bruto zarade, onda će stvari izgledati drugačije. A mi smo ustvari toliko potonuli da je to nije normalno. Ovi se igraju i varaju sa mojim paricama i moraju da mi se udvaraju a ja imam pravo da vidim kako svako igra, da li ima čiste nokte i onda će biti drugačije – kaže Stojiljković.

Na konstataciju da i kada im se traži oni ne odgovaraju on citira Nebojšu Katića (ekonomista i poslovni konsultant iz Londona), da onoga trenutka kada doživimo revoluciju u glavama i shvatimo da je bruto zarada naša i da ono što uzmu kroz poreze i doprinose i da se oni igraju sa tim a da neizmerno puno uzimaju najsiromašnijima, onda možemo da razgovaramo šta će biti.

Dejan Bursać, saradnik Insituta za političke studije, kaže za Danas da mu se čini da možda vrh SNS, samim tim vrh vlasti, možda i nije očekivao neki veći izliv nezadovoljstva jer prethodnih godina nisu navkli na ovakve veće socijalne probleme, kakva Fijat ima predispoziciju da bude.

– Oni su neke sitnije socijalne probleme po rublim delovima zemlje obično rešavali tako što ode Vučić ili neko na lice mesta, obeća nešto, dođe i neka investicija, država možda da neku subvenciju…Manje više se reši problem uspešno. Fijat je prevelika stvar i zavisi od mnogo više faktora da bi se rešavalo na takav način. Tema je prilično nezavidna jer to više nije ni politička opcija, niti ekološki protest koji možete da odbacite kao strane plaćenike i zgubidane, nego su u pitanju radnici koje može da simpatiše i veliki broj SNS glasača – ukazuje on.

Uz to je kaže, u pitanju Fijat iz Kragijevca za koji cela zemlja zna.

– Znači politički je dosta pipavo i može možda čak i da uslovi pad podrške za SNS, iako je još rano govoriti o tome, ali možda sumnje u to šta oni rade u pogledu ekonomske politike. A znamo svi da im je ta ekonomska priča dobro išla poseldnjih desetak godina i to je velika prednost koju su koristili u svim kampanjama. Ako i to počne da se dovodi u pitanje, SNS bi mogao da dođe u problem. Verujem da su čekali da vide šta će biti od protesta, koliko će ljudi da se skupi pa onda da pokušaju da ublaže problem – smatra Bursać.

A profesor Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić za Danas kaže da je srpski režim sposoban samo da se slika i prisvaja svaku stranu investiciju koja u Srbiju dodje, nezavisno da li ona ima veze sa njima ili ne.

– Tog trenutka kada se suoče sa problemom počinje lamentiranje nad sopstvenom sudibinom, kukanje i zapomaganje. S obzirom da se radi o najnekvalifikovanijoj političkoj strukturi u Srbiji u poslednjih više decenija, nimalo nije neobično što nisu u stanju da reše ni jedan jedini problem sa kojim se suoče – zaključuje Pajtić.