Zašto se kaže „Neće grom u koprive“?

Izreka „neće grom u koprive“ često se koristi kada želimo da opišemo kako nesreća zaobilazi one koji su već na margini, bez značaja i moći.

U narodnom duhu, poruka je jasna: veliki problemi retko pogađaju male ljude.

Kako navodi Instagram stranica „Poreklo reči“ u evropskim narodnim verovanjima, a posebno u slovenskoj mitologiji, kopriva nije bila obična biljka. Zbog svoje sposobnosti da „žari“ kožu pri dodiru, povezivana je s vatrom i božanskom snagom. Upravo ta osobina činila ju je “srodnom” božanstvima munje i vatre, kao što su slovenski Perun, germanski Donar i nordijski Tor.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Poreklo reči (@poreklo_reci)

Verovalo se da grom neće udariti u ono što je već nosilac vatre. Kopriva, sa svojim „gorućim“ listovima, bila je simbol zaštite. U tom smislu, bila je deo šireg paganskog pogleda na prirodu — svet oko nas nije samo biološki već i simbolički prostor.

Zanimljivo je da slična poslovica postoji i u nemačkoj tradiciji: „Wo Brennnesseln stehen, schlägt der Blitz nicht ein” („Tamo gde je kopriva, ne udara grom”), što ukazuje na široku rasprostranjenost ovog verovanja među evropskim narodima.

U srpskoj tradiciji, kopriva ima i druga magijsko-zaštitna značenja. Na Đurđevdan se deca šibaju koprivom u ritualima zaštite od uroka. Uoči Uskrsa kuvane koprive se jedu “za zdravlje”, dok se na praznik Mladenci koristi za “čišćenje krvi”. Dakle, biljka koja peče, istovremeno leči i štiti.

I sama reč kopriva vuče koren iz starijih jezika koji nose značenje toplote i isparenja. Prema lingvističkim analizama, dolazi od reči krop (vrela voda), povezane sa glagolom kipeti, a sve vodi do indoevropskog korena kwep- — što znači „dimiti, puštati paru“. Time se i u jeziku potvrđuje predstava o koprivi kao biljci koja „nosi vatru“.