Zašto se mladi učlanjuju u partije?

Najčešće je reč o vladajućim partijama. Mnogi aktivisti koji su zbog lične koristi ušli u stranke nisu uspeli da kapitalizuju svoje interese, te nisu ni želeli da daju izjave medijima, kao ni aktivni članovi omladine najveće vladajuće političke stranke SNS.

Nesporno je da je svakoj političkoj stranci neophodno pojačanje u mladom i obrazovanom kadru, mada je činjenica da se neretko politikom bave i osobe bez dovoljno kvalifikacija za takve poslove. Neke od trenutno parlamentarnih opcija koje do sada i nisu imale svoju omladinu nastoje da je formiraju, poput pokreta Dveri.

Prema istraživanju novinara Danasa od pre dve godine, najmanje 200.000 mladih do 30 godina u Srbiji učlanjeno je bilo u neku od političkih stranaka, sudeći prema podacima koje je dostavilo jedanaest aktivnih partija. Najbrojniju omladinu tada beležila je vladajuća SNS, koja je, barem kako su rekli, brojala 67.530 omladinaca, dok je DS kao najveća opoziciona partija imala oko 25.000 mladih članova.

KAKVA SU ZADUŽENJA OMLADINE?

Poslovi mladih aktivista u političkim partijama sežu od članova opštinskih odbora do nosača kutija potpisa za kandidaturu njihovih pretpostavljenih. Oni takođe sakupljaju potpise i pred svake izbore vrše ankete u kojima otvoreno pitaju građane za koga će glasati. Na dan izbora bili oni predsednički, parlamentarni, na lokalnom ili nivou autonomne pokrajine, aktivisti imaju zadatak pozivanja građana na izbore u cilju podsećanja ili nuđenja usluga prevoza do biračkog mesta.

„Prvi put sam došao u kontakt sa političkom partijom 2009. godine, to je period u kome sam pohađao srednju školu“, govori za Danas bivši predsednik omladine Srpske radikalne stranke Vojislav Ilić ističući da je u stranku ušao iz čisto ideoloških razloga.

„Cilj mog pristupanja stranci su između ostalog bili nacionalni interesi, a po najviše program politike stranke (društvo bez droge, ekonomski program, kao i antiglobalizam)“, ističe Ilić i objašnjava da su njegova zaduženja bila oživljavanje odnosno iznova formiranje omladine Opštinskog odbora u Zemunu. Kaže da je lično zadovoljan svojim rezultatima. „Bez zalaganja za svoje stavove kroz bavljenje politikom, ciljevi mnogih ostanu samo neostvarena zamisao“, dopunjuje Ilić.

Naš sagovornik ističe da je najveći problem u društvu njemu „shvatljivo razočarenje u političku scenu Srbije“. „Zbog toga veliki broj građana, a naročito mladih na dan izbora ostane kod kuće i samim tim sistem ostaje isti oni i dalje ostaju razočarani, koji prvu priliku čekaju da odu iz države i rade u inostranstvu. Računajte da godišnje dođe veoma mnogo mladih u stranku, ali 90 posto njih iz pokušaja finansijske dobiti, tako da se samo deset odsto zadrži, a ostali kad vide da para nema beže odmah“, ističe Ilić, navodeći da preostalih deset procenata jesu nacionalisti koji dolaze iz ubeđenja.

Za člana Nove stranke i Opštinskog odbora Palilula Aleksandra Milivojevića ova politička opcija bila je prva i kako on navodi nada se da će biti i jedina. Pristupio je stranci, takođe, iz ideoloških razloga.

„Razlozi su bili praktični“, kaže Milivojević. „Uvideo sam da se loše stanje u društvu ne može promeniti ukoliko svi stojimo po strani, a nezadovoljstvo iskazujemo isključivo na društvenim mrežama“, dodaje sagovornik Danasa ističući da je zato odlučio da preuzme odgovornost na sebe, jer ne želi da napusti Srbiju.

On navodi da su mu zaduženja u stranci razna. U suštini se nisu previše menjala od pristupanja stranci do dana današnjeg, kako kaže, osim što sada može da „odradi“ poslove koji zahtevaju više odgovornosti nego ranije. Dodaje, ipak, da ima dosta i problema.

„Jedan od njih je dno koje je trenutno na vrhu, a to su nekadašnji ponavljači, plagijatori, vlasnici kupljenih diploma, partijski paraziti, ljudi koji su vratili 90-e na velika vrata. Takvi nam ljudi kroje našu sudbinu, a tako će biti i ubuduće sve dok ljudi u Srbiji ne shvate da ukoliko ne počnu da se bave politikom, politika će se baviti njima“, kaže Milivojević.

LIČNA KORIST ILI IDEOLOGIJA

Proteklih mesec i po dana imali smo prilike da vidimo i drugi oblik uticaja na društvenu situaciju oličenu kroz „Proteste protiv diktature“, čiji mladi organizatori ne žele da ulaze u političke partije. Master politikologije B. Milanković za Danas ističe da u politiku nije ušao zato što politiku shvata ozbiljno.

„Da bih podržao neku političku opciju ili se učlanio u stranku pa krenuo da učestvujem ozbiljnije u političkom životu potrebno je da mi ista odgovara ideološki i programski“, kaže Milanković, koji smatra da trenutno ne postoje stranke koje bi ispunile njegove ambicije.

On podseća da postoje samo dva razloga ulaska u politiku – lična korist i ideologija.

„Kad kažem ideologija, mislim naravno na ljude koji žele da svojim učestvovanjem u političkom životu urede društvo i državu na osnovu nekih svojih principa. Lična korist može da bude dobijanje posla, zadržavanje posla, stvaranje veza. Svakako da ima ljudi koji su u partijama zato što ih politika zanima. Lično smatram da su oni u manjini. Radim šta stignem. Pokušavam otići u inostranstvo da ako već moram da radim bilo šta, to radim za pare od kojih se može preživeti“, kaže Milanković.

NEMA OZBILJNIH ISTRAŽIVANJA

Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević objašnjava za Danas da deo mladih ulazi iz uobičajenih političkih razloga, deo zbog mogućnosti da nađu posao.

„Bez ozbiljnih istraživanja ne možemo ocenjivati koji deo je zastupljeniji. Javnomnjenjska istraživanja pokazuju distancu koju skoro polovina mladih izražava prema politici, ali i to da oni koji su politički aktivni većinski to čine iz političkih razloga“, kaže Spasojević.

On navodi da „participacija u političkom životu predstavlja odličan način da steknete korisno znanje i iskustvo i da pokušate da utičete na vaš život makar u maloj meri“.

Za Spasojevića tvrdnja „da bez partije nema ništa“ nije u potpunosti tačna, jer „svi poznajemo mnoge ljude koji su se zaposlili zbog svog kvaliteta i znanja“. Spasojević kaže da nema istraživanja kojim bismo utvrdili koliko mladih dolazi u stranki zbog zaposlenja, „ali je sama činjenica da je to dominantan narativ među mladima već dovoljna za zabrinutost“. Za mnoge mlade ljude, dodaje, ideologije su veoma važne i jesu vrlo često motiv ulaska u stranke.

„U tom smislu je po meni potpuno svejedno da li to radite kroz političku stranku, NVO ili neformalnu grupu građana. Nažalost, negativan imidž koji imaju stranke samo pospešuje negativnu selekciju mladih kadrova, a partijska disciplina vremenom dodatno bira one koje imaju jak stomak, nešto dublji džep i nemaju problem sa autoritarnim tendencijama unutar stranaka“, kaže Spasojević.