Zašto se pre 20 godina protestovalo u Beogradu?

Obeležavanje devetogodišnjice počelo je tradicionalnim parastosom u beogradskoj Crkvi Svetog Marka, posle čega je više stotina građana u protestnoj šetnji došlo do Doma sindikata, gde je održan Prvi krajiški ilindenski sabor, kako su ga nazvali organizatori, pisao je Danas pre 20 godina.

Za razliku od protesta protiv iskopavanja litijuma, tada su i državni zvaničnici izašli na ovaj skup nezadovoljnih građana. Srđan Đurić, koji je bio šef Vladine Kancelarije za odnose sa medijima i Sanda Rašković Ivić, tadašnja poslanica DSS i bivši republički komesar za izbeglice.

Vojislav Koštunica je u pismu koje je pročitano u Domu sindikata poručio izbeglim Srbima iz Hrvatske nakon Oluje i drugih akcija hrvatske vojske, da u Vladi Srbije imaju „stvarne prijatelje koji će angažovati sve svoje realne potencijale kako bi im pomogli da se njihovi problemi što pre reše“.

U Beogradu je pre 20 godina na protest povodom obeležavanja Oluje izašlo znatno manje ljudi nego što je prethodnih dana bilo i u mestima i gradovima dosta manjim od prestonice, a sa jučerašnjim protestom u glavnom gradu ne može ni da se poredi.

Srbi iz Hrvatske su tada, na čelu kolone u protestnoj šetnji koja je nakratko zaustavila saobraćaj u centru Beograda, nosili transparent sa natpisom „Oluja – zločin koji još traje“ kao i fotografije poginulih koji su identifikovani.

Čedomir Marić, koji je bio predsednik Udruženja nestalih iz Krajine, govoreći na saboru, optužio je hrvatske vlasti da ne sarađuju dovoljno na postupku identifikacije ekshumiranih u masovnim gorbnicama u bivšoj RSK, što se ogleda u zahtevu da rodbina poginulih krv za analizu mora dati isključivo u Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu.

On je takođe ukazao na činjenicu da, iako se oko dve hiljade ljudi vodi kao nestalo, proces otkrivanja masovnih grobnica u Hrvatskoj započet 2001. godine, nije nastavljen.

Ove godine su takođe visoki državni funkcioneri učestvovali u obeležavanju godišnjice Oluje, što rade već godinama unazad, ali protesta ovakvog karaktera nije bilo.

Za ovogodišnje obeležavanje godišnjice Oluje specifično je da su mnogi ljudi optuživali vladajuću stranku da organizuje „kontramiting“ protestima protiv litijuma, skreće pažnju sa istih, kao i da nije imalo nikakve veze sa odavanjem počasti i sećanja na stradale.

Protesti protiv iskopavanja litijuma su do sada održani u 50 gradova u Srbiji, zaključno sa jučerašnjim najmasovnijim u Beogradu.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.