Zašto se zastava SFRJ vijori na Obilićevom vencu?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sada je državna zastava iz vremena Karađorđevića.
   Krađorđevići, otac Petar, prvo francuski legionar, nije sprečio bolesno ambicioznog mlađeg sina Aleksandra da progoni svoj starijeg brata, a obojica nisu hteli da spreče podivljalu grupu oficira, predvođenu pukovnikom Apisom, jer su im bili dužni za sabljama raskomadani kraljevski par dinastije Obrenovića, da izazovu Germane da izvrše genocid nad Srbima zajedno sa svim komšiskim narodima. Kada je stradalo Srba 28% od cele populacija, a 62% muškog radno sposobnog stanovništva.
   Dok su ratni invalidi prosili gradovima Srbije, najviše u Beogradu, ratni profiteri na čelu sa kraljevskom porodicom iz dana u dan postojali su bogatiji. Pa su tako potvrdili ono što je Balzak zapazio kod francuskih lopova na vlasti ili u sprezi s njom:„Iza svakog velikog bogastva stoji veliki zločin.“
   U tom suludom ratu stradao je i moj deda kada je moj otac imao samo šest godina, a njegov brat i sestra mlađi od njega. Samohrana majka i troje dece uspeli su da ostanu živi, a deca postanu s poštovanjem vredni ljudi.
   No, opet kraljevi oficiri izazivuju podivljale Germane, i ponovo naše komšije počinju da nas tamane u Drugom svetskom ratu. Šiptari, od kojih mnogi islaminizirani Srbi, nisu zaboravli pogrom albanskog stanovništva tokom Balkanskog ratu. Dok su oboženi Srbi, kakvi su bili Dimitrije Tucović, poslanici Lapčević i Kaclerovoć nisu mogli da zaustave skrivenu huntu hokštaplera Pašića i ludake tipa Apisa, koji su bezočno potkradali svoju državu, zbog čega će pokrenuti dva rata da bi prikrili njihove enormne krađe iz vojnog budžeta. Gde su sada „Stara Srbija“- Makedonija, Kosovo i Metohija, gde je sada „Srpski Ras“, Crna Gora, BiH, Hrvatska i Slovenija? Odgovor za danas je: ostali su tamo gde su i bili pre samouništenja srpskoga naroda.
   Unuci tih zločinaca sada vladaju Srbijom, a da znamo da su oni Bulevar revolucije preimenovali u Bulevar kontrarevolucije, na koji sa visine gleda besčasni Nikola Pašić sa Trga Marksa i Engelsa čija ideja je bila primena hrišćanske ideologije u odnose među ljudima. Dok sa trga na Slaviji uklonjena je bista oboženog Dimitrija Tucovića, da ih ne podseća da ga je ubila hunta njihovog Pašića, a da zavedu naivne nadaju se da će „obojena“ voda da opere ili makar prikrije njihovo nacipljačkanje države i naroda
   Učitelji ovih što sada vladaju devedesetih su zaveli Srbe na Kosmetu ludačkim povicima preko televizije, da će proterati „Šiptare preko Prokletije“. Naivni kako mogu biti pripadnici naroda, mase, poverovali su im. Slavili su, neki su ih napadali, dok su njihove dojučerašnje komšije, Albanci, bežali iz svojih kuća. No, ubrzo Albanci su se vratili u svoja sela i počeli su da se svete Srbima. U jednom danu masakrirani su petoro moga roda kod Starog Gracka među onih četrnajest žeteoca.Jedan rođak, nekada „osmica“ FK „Prištine“, nije se vratio sa poziva Albanca da dođe da se dogovore oko prodaje stana. Najstariji član porodice Jovanović, gde je bila udata sestra moga oca, u Srpskom Babušu, nije hteo da beži sa ostalima već je ostao da nestane u plamenu jednoj od deset kuća.

   1. Au.. Dijagnoza!

2. A kako je posle dvadeset vekova sada (2018) u sadašnjem svetu, dok ovo pišem? Rimska imperija je celi Zapad, kako oslovljavamo Evropsku uniju i SAD. Za razlku od one u Isusvo vreme, ova sada ima po oružju suparnike u kominističkoj Kini. I Rusiji, koju vode dvoje komunisita a nisu više članovi komunisitičke partije.
   U „Jerusalimu“, Beogradu vlada Irod i njegovi plaćenici. Nekoga ubiju, neke isprebiju, nekom kuću zapale, svima koji mu se ne dive vređa, preti. A zajedno sa njegovim poslušnicima napadaju i fizički osim što prete i vređaju preko mnogobrojihih medija štampanih i elektonskih i sa nacionalnom frekvencijom. Bezprestanka poručuju: Država to je Irod! A podržava ga „Sinodrin u Svetom hramu“ tj. Sinod Srpske pravoslavne crkve u Patrijaršiji.
   Dok apostoli i mnogobrojni Isusovci, hrišćani i osatli oboženi Dobri LJudi redovno i u određeno vreme bune se, protestuju šetujući ulicama gradova širom Srbije. No, protestuju i u nekim gradovima „Rimske imperije“, Zapada. Čim protestanti postanu agresivni države upotrebe silu. Razlika je što ne razapinju javno na krstu. Za proteste oboženih u „Jerusalimu“, Beogardu „Rim“, Zapad ima razumevanje. Podržaće oni drugog Iroda.
   I pored svega, čovečanstvo napreduje.

   1. Bravo !!!

   2. Još jedno bravo!!!!!

   3. Neobicno je da neko na zidu ima okacenu sliku Svetog Save pored one Staljinove …

3. Vladari američkog kapitalizma, neko je napisao da ih je oko hiljadu, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrdi da je kapitalizam najbolji sistem. Filip Noel Baker, prvi predsednik komiteta za razoružanje UN-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eva i Linus Pauling, nosioci Nobelove nagrade za hemiju i mir, Aurelio Pecei, predsednik Rimskog kluba, i dr Ivan Supek sastali su se u Dubrovniku. Nakon jednonedeljne diskusije o razoružanju, ekologiji, ljudskim pravima, solidarnosti u privredi i lokalnim sukobima sastavili su deklaraciju koja je bila prihvaćena na sednici na velikoj konferenciji 4. jula. 1976. u Filadelfiji, a povodom dvestote godišnjice nezavisnosti SAD. Na konferenciji su predloženi temelji pokreta Svetskog jedinstva i humanistička načela, a koji se u celini oslanjaju na Isusove ideje i poruke. Evo kako glase:
   I. Očuvati život i uvažavati dosadašnji napredak.
   II. Zaštititi prirodu od propasti.
   III. Afirmisati ljudsku jednakost i slobodu.
   IV. Proširiti empatiju i solidarnost na sve ljude.
   V. Tražiti istinu.
   VI. Primenjivati istraživanja i usmeriti razvoj prema opštoj blagodeti.
   VII. Gajiti lepotu i umetnost.
   VIII. Prenositi humanistička načela u legalne norme.
   IX. Praktikovati svetski sporazum, saradnju i mir.
   X. Biti dobar.
   Kada su vladari našim životima dobili usvojeni dokument u kome je pisalo da je najbolji sistem za ljudski rod Samoupravni sistem, koji je potpisao i njihov ekonomista dr Milton Fridman, platili su troškove i sakrili ga od javnosti. Ovo sam čuo od dr Supeka, koji je vodio poslednju sednicu, u intervjuu na HRT-u dve godine pre njegove smrti 2007. No, nigde ne mogu da nađem pisani dokument..
   Visokoobrazovani, novinari-analitičari i velika većina rukovodećih kadrova u samoupravnim preduzećima reći će vam da je problem bila radnička klasa, da radnici nisu hteli da rade, da su suviše primitivni za samoupravljanje. A nikako da se zapitaju kako su to u nekim gradovima Srbije koji važe za sociološki zaostalije sredine, kao što su Vranje i Pirot, radile najuspešnije, najprofitabilnije fabrike, kao „Simpo“, „Jumko“, „Koštana“, „Alfa“, „1. maj“ i „Tigar“.
   Dokumentarni film snimljen u fabrici „1. maj“ u kome se vide zdravi radni uslovi i besprekorno čist i uređen radnički restoran, pa prekrasan park sa cvećem, travnjakom, jezercetom u kome plove labudovi, sa klupama za odmor posle ukusnog obroka, prikazivan je učenicima u SAD kao primer odličnih uslova za rad i lep život svih zapošljenih u visokoprofitabilnoj fabrici tekstila.
   Radio sam teške fizičke poslove, sa završenom srednjom školom bio sam rukovodilac, po diplomiranju na Rudarskom fakultetu u Beogradu bio – samostalni inženjer, pa rukovodilac u tri najveća proizvodna sistema – „Trepči“, Rudnicima i železari „Skopje“ i najvećem sistemu za proizvodnju građevinskih materijala na Balkanu „Šar“, pa mi je bilo lako da zaključim, što i danas tvrdim, da su jedini problem u samoupravnom kao u bilo kom sistemu pre svega rukovodioci u preduzećima, kao i političari koji su imali vlast u tim opštinama, gradovima, državi. Nikada nisu bili krivi radnici, nisu ni mogli da budu, jer je vlast uvek jača od radnika bez obzira na samoupravljanje. Tek kada je državna vlast bila u problemu mogle su da budu izvedene oružane „narodne“ revolucije, u Rusiji tokom Prvog, a u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.

4. Današnju globalizaciju i demokratiju istraživački je najbolje obradila Loreta Napoleoni u svojoj knjizi „Ološ ekonomija“. Između ostalog, Loreta je zaključila: „Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza… Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo. U mnogim delovima planete (čak i u nekim zemljama zapadne Evrope), gotovo 27 miliona ljudi padaju u ropstvo. Početkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšeg istočnog bloka osvajaju zapadno tržište. One imaju nešto zajedničko: lepe su, jeftine, i očajne. Tržište seksa je tek vrh ledenog brega… Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robova nego industriji. U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika… Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voćnjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.
   I to je paradoks.
   Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, već ih spaja, kako ekonomisti kažu, snažan i direktan uzajaman odnos.
   Drugim rečima, ove dve pojave razvijaju se na sličan način, pri čemu razvoj jedne pojave uslovljava razvoj druge. Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet počinje proces dekolonijalizacije. Međutim, dešava se da broj robova raste, a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stiču nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima – i to nije slučajno – jer u ono doba koncept demokratije praktično nije ni postojao. Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaćali. Danas, naprotiv, robova ima na pretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao obavezan trošak u međunarodnom biznisu‘…
   Gotovo svaki proizvod namenjen potrošnji ima tamnu stranu – ropstvo i pirateriju, falsifikate i prevare, krađe i pranje novca. Ološ ekonomiji najviše prija globalno tržište. Ološ ekonomija prodire i korumpira, iznutra narušava tradicionalne ekonomije…“
   Loreta je knjigu objavila pre nego su zapadne sotone urušile nekoliko država arapskog sveta, čime su izazvale masovna stradanja ljudi, koji su, da bi preživeli, bežeći od sigurne smrti, krenuli u preseljenja apokaliptičkih razmera, i nadali se spasu kod onih država i naroda čija je vojska i avijacija, po naredbi političkih sotona, razorila im domove, a sada ih primaju u svoje države da ih eksploatišu kao robove.
   Loreta nije imala podatak da njih osam sotona poseduje kapital koliko polovina čovečanstva – 3,6 milijardi ljudi.

5. Vi sveakim danom postajete iritirajuća redakcija koja cenzuriše komentare ,isto kao i Vučić informacije,mada za to ne postoji ni jedan jedini razlog

   1. Potpisujem Vaš komentar g.Radonja!

6. Vi sveakim danom postajete iritirajuća redakcija koja cenzuriše komentare ,isto kao i Vučić informacije,mada za to ne postoji ni jedan jedini razlog.
   ŠTA IMA DA ČITAM ;PROČITAJ TE VI MOJ KOMENTAR PA MI JAVITE GDE NIJE U SKLADU SA VAŠIM ZAHTEVOM,HAJDE DA VAS VIDIM.

7. Zar ovo nije dokaz teske i neizlecive bolesti od koje ovaj narod boluje skoro citav jedan vek? I danas, da se pojavi neki „genije“ koji ce nam opet predloziti da budemo neko drugi, da nosimo neku drugu zastavu i klicemo nekoj novoj „ljubicici“, koja, pod obavezno, ne sme biti iz ovoga naroda, najveci broj gradjana Srbije bi to sa odusevljenjem prihvatio. Sta stoji iza te zelje da se „promenis“ a da ostanes isti. Pa, jedino „hleba bez motike“ i mogucnost da ponovo stvorimo drustvou kome “ niko ne moze tako malo da nas plati, koliko mi mizemo malo da radimo“. To je otislo sa Jugoslavijom i ovom zastavom, kojom neki jos uvek masu.

   1. Upravo danas važi parola da niko ne može tako malo da te plati, ako te uopšte plati, koliko ti moraš državu i lepezu privatni hijena (zdravstvo, školstvo, veletrgovce, mobilne i tv operateri, notare, advokate i grobare)
      Po ekonomskim parametrima, Srbija je danas na nivou 1963, po moralnim, pak liči na rađanje kraljevine. Nedavno je snimljena amaterska serija sa ekstraprofesionalnim honorarima.
      Naravno da ne predlažem da Srbi budu Jugosloveni, čini se da jedno drugo ne zaslužuju, ali je sva verovatnoća da će biti Francuzi, Nemci, Slovaci, Česi, Kamberani, Turci, Njujorčani, Tunižani… U njoj će ostati najlenjiji i najnesposobniji, nekih milion dva, onoliko koliko jedno drugo zaslužuju.

      1. Nikada Srbi neće biti Francuzi, Nemci, Slovaci. Da su hteli da to budu mogli su sebi da izgrade takav život i ovde. Ne gospodine, najveći broj njih će samo na papiru biti to što vi navodite. To su „papirnati“ Nemci, Francuzi itd. itd. U suštini, ostaće isti, ili će, trudeći se da budu neko drugi postati NIKO. Uostalom, zar zaista mislite da je u Nemačkoj sva ta sirotinja koja traži uhljebije, tretirana kao Nemci? Molim Vas, ne budite naivni. To su gradjani druge ili treće kategorije, narod koji „visi“ na poslednjim marginama tih društava, koji je zadovoljan jer može da napuni svoj burag a, za većinu njih, centar sveta im je baš u tom buragu. Meni je jako smešna ova „metamorfoza“ koja se odvija tako što jedan gradjanin ove države čim predje graničnu liniju postane nešto drugo, a podseća me na moj pokušaj kada sam hteo da od magarca napravim lipoicanera uvodeći ga u njihovu štalu. Uostalom, imam utisak da se danas najnelagodnije osećaju oni koji su plakali za kapitalizmom.

         1. Komentar se oslonio na Pavićevu simboliku.
            Mada, sudbina Hetita je adekvatniji primer. Njih je urušila gramzivost i dovela do nestanka. Nisu im bili potrebni neprijatelji koje su, inače, pobeđivali. Niti duhovne nedoumice poput Hazara.
            Kod Srba, pak podjednako je važno i jedno i drugo, a ceo milenijum nemaju rešenje ili je polovično, kad i ako ga imaju.
            Iako savremeno, i dobro, Jugoslavija je bila iznuđeno rešenje i kao takvo minirano od onih koji su držali detonator u rukama.

8. @ Ristić Nikola U Vašem viđenju sveta ima lucidnih i tačnih zapažanja ali ste ideološki zarobljeni u kalupe proistekle iz sistema u kojem ste radili. Tačno je da uspeh nekog preduzeća zavisi od rukovodstva ali bitni su i radnici, njihov ukupni civilizacijski nivo, npr. ne bi bilo logično reći da uspeh fudbalskog kluba zavisi od rukovodstva a ne od fudbalera. Na temu „zapadnih sotona“ koje optužujete da su uništili neke arapske zemlje i nagnale stanovništvo na iseljavanje… tu su stvari malo složenije. Kada se pominje Avganistan kaže se da su Bin Ladena stvorili Amerikanci, finansirali ga itd. ali prethodno su Rusi-Sovjeti upali (1979) u Avganistan. Oni su pustili duha iz boce, pritom izgubivši 15.000 vojnika. Vidimo i da Rusi imaju itekako učešća u događajima u Siriji, u Libiji podržavaju struju u Tobruku, a npr.u Iranu se Rusija sukobljavala sa V.Britanijom oko dominacije još od kraja 19.veka pa su poslednji pripadnici dinastije Kodžar bežali početkom 20.veka iz Irana u Rusiju. Reza Pahlavi stariji je to pitanje rešio tako što se okrenuo Nemcima. Vidimo i da bi se Rusi i Amerikanci izgleda borili u Venecueli do poslednjeg Venecuelanca, a nafta interesuje samo Amerikance, Ruse valjda ne?! Naravno da nije sporno američko mešanje, ali malo objektivnosti nije zgoreg. Stav da je ovu izbegličku krizu izazvala politika „zapadnih satana“ nije (uglavnom) tačan jer najveći broj migranata-njih znatno više od 95% dolazi u Italiju iz zemalja Centralne Afrike koje nisu u ratu već su propale zbog sopstvene nesposobnosti da urede svoje države, kontrolišu demografski rast…I iz pravca istoka ogroman broj tzv.migranata dolazi iz zemalja koje nisu u ratu – Bangladeš, Pakistan, Iran, bivše sovjetske republike….

9. Opa bato.
   Interesantna diskusija I podrzavam ovako nesto u „Danasu“,slago se ili ne sa pogledima.
   @Zoran Knezevic
   Moje vidjenje Jugoslavije je drugacije od vaseg.
   Bio sam svestan njenih mana a isto tako I vrlina.
   Ispomene koje imam nisu lazne,izmisljene.
   Dok sa ziv u meni ce se vijoriti ta trobojka sa crvenom zvezdom u sredini,,simbol optimizma,ponosa ,solidarnosti.ostvarenja.
   To je moja Jugoslavija a vi imate vasu.
   Ajd da se ne diramo.

   1. Gospodine, Vaše mišljenje je u redu ali, morate priznati da se od uspomena teško živi. Kako bi rekao veliki politički „mag“ popularni „Palma“ , „Uspomene se ne sipaju u traktor“. I ja bih voleo da se vratim ponovo u te svoje tinejdžerske godine, da ponovo budem „visok, lep i plav“ ali, znam da je to iluzija. Od mahanja tom zastavom mogu samo da dobijem oboljenje zglobova i ništa više. Ipak, uporkos svemu, moram da priznam, uspomene su lepe.

   2. Stavros, jedno veliko BRAVO .