Niški Medijski istraživački centar (MIC) predstavio je dokumentarni film „13 godina posle, gde smo danas?“ koji govori o posledicama NATO bombardovanja Niša kasetnim bombama i odbijanju Srbije da potpiše Konvenciju o zabrani kasetnih bombi. Prema dostupnim podacima, na Niš je 1999. bačeno ukupno 36 kontejnera „žutih ubica“, koje su ubile 15, a ranile više od 50 ljudi.
Autori filma kažu da je njegov cilj da podstakne vlast u Srbiji da potpiše Konvenciju o zabrani kasetnih bombi i da javno iznese stav o ovom problemu, ali i da animira srpsku javnost da što glasnije postavi ovakva pitanja. O razornim posledicama kasetnih bombi, bačenih na Niš, u filmu govore žrtve, doktor vojne bolnice koji ih je zbrinjavao, predstavnici tadašnje vlasti i aktivisti nevladinog sektora.
Film prikazuje direktne i indirektne žrtve kasetnih bombi, ali sa osnovnim pitanjem zbog čega Srbija nije potpisala Konvenciju iako spada u države-žrtve, a bila je i jedan od pokretača takve ideje. Iz Ministarstva odbrane uporno nema odgovora zašto Srbija jedina u regionu nije potpisala Konvenciju, a odgovor nismo uspeli da ga dobijemo ni mi kao autori filma – kaže urednik MIC-a Zoran Kosanović, novinar agencije Beta.
Slađan Vučković, advokat Ban Advocates (BAN) i aktivista koji se zalaže za potpisivanje Konvencije, upozorava da kasetne bombe „nisu odbrambeno i precizno oružje i uvek se upotrebljava na tuđoj teritoriji, a odnosi živote i dugo nakon sukoba“. Među poginulima i osakaćenima je čak 95 odsto civila, od kojih su dve trećine deca. Prema nekim podacima, i do 15 odsto „kasetašica“ ne eksplodira kad padne na zemlju. – Ukoliko potpiše Konvenciju Srbija bi dobila novac i pomoć u čišćenju zaostalih kasetnih bombi na svojoj teritoriji – dodaje Vučković, koji je izgubio obe ruke u eksploziji kasetne bombe dok je 1999. kao vojni pirotehničar razminiravao teren na Kopaoniku.
Doktor Zoran Šćekić, koji je zbrinjavao ranjenike tokom bombardovanja u Nišu i na Kosovu i Metohiji, kaže da su povrede od kasetnih bombi izuzetno opasne i teške. – Rane od pištolja i puški mogu biti prostrelne i ustrelne, ali ono što kasetna bomba može da napravu telu je razorno – kaže on.
Poziv srpskim vlastima da potpišu Konvenciju upućen je iz Niša i maja prošle godine, kada je organizovan Regionalni sastanak o zabrani kasetnih bombi. Sastanku su prisustvovali predstavnici nevladinih organizacija iz regiona koje se zalažu za zabranu kasetnih bombi i Hendikep internešenala Belgije, kao i stručnjaci iz oblasti medicine i medija. Skup je organizovao Slađan Vučković i Ban Advocates, pod pokroviteljstvom Hendikep internešenala Belgije. Podržao ga je Grad Niš, a medijsku podršku pružio MIC.
Kasetni projektili su 1999. godine bačeni na niški aerodrom Konstantin Veliki, prostor između gradske zelene pijace i zgrade Univerziteta, stambeno naselje Duvanište i u krugu Kliničkog centra. Po prestanku bombardovanja domaći i ruski stručnjaci deminirali su veći broj zaostalih „kasetašica“. Pronalazili su ih na aerodromskoj pisti, na krovovima škola i bolnica, u dvorištu džamije. Po prestanku bombardovanja jedan Nišlija poginuo je u svojoj bašti, gde ga je „iznenadila“ jedna zarasla u travu.
Što pre do gledalaca
Film „13 godina posle, gde smo danas?“ rađen je u produkciji MIC-a i NG Tima iz Niša. Snimanje filma finansijski je podržala organizacija Hendikep internešanal iz Belgije. Autori nameravaju da ga prikažu zainteresovanima u regionu, a za početak diskovi sa filmom prošlog četvrtka deljeni su građanima Niša u glavnoj, Obrenovićevoj ulici. Tada je za prolaznike kroz Obrenovićevu bila organizovana i projekcija filma na video bimu.
Porazni podaci
Konvenciju o zabrani kasetnih bombi, kojim se zabranjuje korišćenje, transfer i skladištenje ovog oružja, do kraja 2011. godine potpisalo je 111 država, među kojima su Slovenija, Hrvatska, BiH i Makedonija. Smatra se da je njena najveća slabost što joj nisu pristupile velike zemlje i glavni proizvođači kasetnih bombi, među kojima su i SAD, Ruska Federacija i Kina. Kasetne bombe danas ima 69 zemalja. Prema podacima Hjuman rajts Voča u 2011. godini je u 29 zemalja bilo stradalih od kasetnih bombi. Izveštaji govore da je od početka upotrebe kasetnih bombi do kraja 2010. godine broj ukupno potvrđenih i evidentiranih žrtava bio najmanje 16.921, ali se procenjuje da ih ima između 55.000 i 100.000. Nevladina organizacija Human aid iz Norveške navela je da je 1999. u Srbiji od „kasetašica“ poginulo ili ranjeno najmanje 100 civila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
