Na današnji dan pre 80 godina, list Vreme pisao je o otvaranju javne kuhinje u Radničkoj komori u Beogradu, dok je list Pravda objavio zanimljive priče iz rubrike „Zabavni deo“, među kojima se našla i ona o krizi na tržištu kafe u Brazilu.
U rubrici „Beogradski život“, list Vreme piše da je u velikoj sali Beogradske radničke komore otvorena javna kuhinja namenjena deci i svim nezaposlenim radnicima, koji su članovi „Jugorasa“.
Ovoj svečanosti su prisustvovali ministri, članovi glavnog odbora i predstavnici mesnog odbora „Jugorasa“ iz Beograda, a svečano otvaranje kuhinje, svojim govorom, otpočeo je generalni sekretar Raka Milutovac.
U svom govoru je istakao značaj ishrane siromašne dece i akciju Radničke komore, koja je odobrila kredit u iznosu od 300.000 dinara, koji je potreban u te svrhe.
„U Beogradu će se svakog dana hraniti oko 200 dece, i to kroz tri meseca. Ali se ova akcija ne ograničava samo na Beograd, nego na celu teritoriju koja spada pod delokrug Beogradske radničke komore. Tako će slične kuhinje biti obrazovane u Pančevu, Zemunu, Požarevcu, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Kragujevcu, Čačku, Užicu, Šapcu i Valjevu“, piše list Vreme.
Posle govora g. Milutovca prisutni su probali hranu koja je tog dana pripremljena za decu.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Činjenica je da Brazil već decenijama drži svetski rekord u proizvodnji ogromne količine najkvalitetnije kafe. Brazilski farmeri su imali problem, jer je posle svake berbe ostajao ogroman višak.
„Za vreme rata neuravnoteženost između ponude i tražnje na tržištu kafe uzela je ektremne razmere“, piše list Pravda.
Evropa je uvozila 43 odsto kafe, od ukupne međunarodne potrošnje. Ali za vreme rata, Evropa je prestala da bude uvoznik zbog engleskih pomorskih blokada s jedne strane, i deviznih problema s druge.
Godišnja proizvodnja je iznosila 38 miliona vreća kafe. Brazil je bio u stanju da sam zadovolji svu potrošnju sveta, ali isto tako bi usled krize dvostruko pokrio smanjenu potražnju.
Pošto je kriza dostigla svoj vrhunac, brazilski proizvođači su spalili 10 miliona vreća kafe. Taj postupak se smatrao nedostojnim i sa moralne i sa materijalne tačke gledišta jer su to Brazilci radili iz krajnjeg očaja.
Jedina uteha im je bila da će evropski kupci, nakon završenog rata, požuriti da napune svoje magacine i u tom slučaju bi tražnja postigla fantastične razmere.
Brazilska vlada je došla do zaključka da će se situacija na tržištu rešiti uz pomoć radikalnih reformi.
Vlada je rešila da se broj plantaža kafe znatno smanji, a tako će se milioni zasada kafe iščupati iz zemlje, i novo sađenje biće strogo zabranjeno. Drugim rečima, dok su siromašni gladovali, uništen je ogroman kompleks zasađenog zemljišta.
„U ovoj nenormalnoj pojavi kriju se sve kontradikcije našeg neuravnoteženog i neizvesnog doba“, piše list Pravda.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.