Zašto su devojčice bolji đaci od dečaka: Analiza rezultata male mature i školskog uspeha

Bolja postignuća u odnosu na dečake posebno su izražena iz maternjeg jezika, na kome su devojčice imale u proseku 13,39 poena, a dečaci 11,74, od maksimalnih 20 bodova.

Na testu iz matematike učenice su u proseku osvojile 12,49 bodova a dečaci 12,18 dok su na kombinovanom testu devojčice imale 14,32 boda, a dečaci 13,96.

Dobijene razlike u korist devojčica zabeležene su kako na republičkom, tako i na okružnom nivou, ali i u većini opština.

Dečaci su bili uspešniji na testu iz matematike u Kosovsko-mitrovačkom i Kosovsko-pomoravskom okrugu, a na kombinovanom testu u četiri, od ukupno pet okruga sa teritorije Kosova i Metohije.

Što se tiče postignuća prema polu na nivou opština, glavni zaključak se odnosi na maternji jezik gde su devojčice ostvarile bolji rezultat u svim opštinama osim u Gadžinom Hanu i tri opštine sa teritorije Kosova i Metohije: Srbica, Vitina i Gora.

Od ukupno 187 opština u kojima je realizovano polaganje završnog ispita, dečaci su bili uspešniji u 41 na testu iz matematike i u 43 opštine na kombinovanom testu. U opštini Crna Trava ove godine završni ispit je polagala samo jedna devojčica.

Godinama unazad primetan je trend da učenice pokazuju viša postignuća na testovima završnog ispita.

Ove godine su razlike u postignućima iz matematike i na kombinovanom testu nešto manje u odnosu na lane.

Ako se posmatra period od 2011. do 2021. uočava se da se razlike u postignućima iz matematike smanjuju, a iz maternjeg jezika i kombinovanog testa povećavaju, navodi se u analizi.

Podaci o uspehu u osnovnoj školi takođe idu u korist devojčica.

Oko 60 odsto njih šesti razred je završilo sa odličnim uspehom, a oko 44 odsto dečaka. U sedmom razredu skoro 50 odsto učenica je bilo odlično, a slično je i u osmom, dok 33 odsto dečaka uspeva da dobaci do ovakvog rezultata.

Razlike su najmanje izražene kada je reč o vrlodobrim đacima, dok je skoro dvostuko više dečaka nego devojčica postiglo dobar uspeh u šestom, sedmom i osmom razredu.

Zašto su važne razlike u obrazovnim postignućima?

– Svi različiti pokazatelji (ocene, zavrršni ispit, PISA testiranje) ukazuju na znatnu prednost devojčica u domenu čitalačke pismenosti, kako u svetu, tako i kod nas. Kada je reč o matematici i prirodnim naukama, tokom godina smanjivala se izrazita prednost dečaka i danas u velikom broju zemalja, među kojima je i Srbija, dečaci i devojčice na kraju osnovnog obrazovanja imaju jednak nivo matematičkog znanja. O tome nam svedoče i TIMSS i PISA istraživanja. Zato moramo imati zadršku u tumačenju blage prednosti devojčica u oblasti matematike na završnom ispitu kao pokazatelja većeg nivoa matematičkog znanja – kaže za Danas Ivana Jakšić, docentkinja na Fakultetu političkih nauka, čija se doktorska teza bavi upravo rodnim stereotipima o matematičkim i jezičkim sposobnostima u osnovnoj školi i mehanizmima njihovog uticaja na obrazovne ishode.

Objašnjavajući zašto su razlike u obrazovnim postignućima dečaka i devojčica problem koji zavređuje pažnju, Jakšić kaže da su obrazovni ishodi, poput školskih ocena i rezultata na nacionalnim i međunarodnim testovima učeničkih postignuća, jedan od načina da proverimo u kojoj meri je naše obrazovanje pravedno.

– Nacionalni testovi učeničkih postignuća i neki od međunarodnih programa testiranja (TIMSS) u većoj meri ispituju znanja predviđena školskim programom, dok recimo međunarodni program PISA nastoji da utvrdi koliko su deca u stanju da primene stečena znanja u problemskim situacijama. Preferiramo da rodne razlike u znanju ispitujemo preko nezavisnih testova učeničkih postignuća, jer je školsko ocenjivanje od strane nastavnika podložnije uticaju subjektivnih faktora i time je manje pouzdan pokazatelj znanja – kaže Jakšić.

Ocene se, dodaje, koriste i kao sredstvo disciplinovanja, a i domaće i strane studije pokazuju da nastavnici nemaju jednaka očekivanja od različitih grupa učenika prilikom ocenjivanja.

– Na primer, od učenika iz romske manjine zahteva se da pokažu manje znanja za prelaznu ocenu nego od drugih đaka. U domaćem kontekstu, veliki udeo visokih ocena dodatno nam otežava da preko njih ispitujemo finije razlike u znanju. Takođe, od većeg značaja su nam nezavisni testovi koji ispituju primenu znanja, poput PISA testova, a i TIMSS testovi to čine u većoj meri u odnosu na završni ispit. Tragajući za uzrocima nejednakosti u obrazovanim ishodima, saznajemo i kako adekvatno da intervenišemo kako bismo podržali decu kojoj je obrazovanje ne omogućava da ostvare svoje pune potencijale – navodi sagovornica Danasa.

Rodni stereotipi

Jakšić kaže da je ranije, dok su dečaci i dalje prednjačili u matematičkom znanju, bilo primamljivo rodne razlike u postignuću tumačiti pomoću razlika u intelektualnim sposobnostima.

– No, decenije istraživanja pokazala su da se rodovi ne razlikuju ni u opštoj inteligenciji, niti u matematičkim sposobnostima, dok vrlo male razlike u nekim vrlo usko specifičnim verbalnim i vizuelno-spacijalnim sposobnostima nikako nisu mogle objasniti znatno izraženije razlike u jezičkoj i matematičkoj pismenosti. Takođe, da je reč o urođenim razlikama, sretali bismo ih uvek i svuda, a studije poput TIMSS i PISA pokazale su nam upravo da u različitim zemljama beležimo različite nivoe rodnih razlika, a kao što vidimo i u našoj zemlji, u nekim oblastima one se i smanjuju. U matematici su nestale, a poslednji ciklus PISA studije pokazuje da su je i jezički jaz smanjen, ali nažalost tako što se jezička pismenost devojčica smanjila i tako približila onoj koju beležimo kod dečaka – ističe Jakšić.

Ona kaže da smo danas skloniji da rodne razlike tumačimo pomoću društvenih faktora, na koje se može uticati, ali istraživači i dalje ne uspevaju da identifikuju sve potencijalne činioce i njihove međuodnose.

– „Glavni osumnjičeni“ su rodni stereotipi o akademskim sposobnostima, odnosno društveno raširena uverenja ne samo o superiornosti žena u domenu jezičkih, a muškaraca u domenu matematičkih sposobnosti, već i drugim akademski relevantnim osobinama dečaka i devojčica. Skloni smo da verujemo da devojčice uspeh postižu trudom, da su savesne i pedantne, dok se uspeh dečaka češće pripisuje talentu, a za njih vezujemo i negativno uverenje o manjku discipline – ističe Jakšić.

Dodaje da su nam psihološka istraživanja pouzdano pokazala da naša očekivanja usmeravaju i ponašanje prema drugima na način koji provocira očekivane reakcije.

– Klasične studije ovog fenomena sprovedene su upravo u osnovnoškolskim učionicama. Velike međunarodne studije pronalaze vezu između raširenosti ovakvih uverenja u društvu i upravo rodnih razlika u postignućima devojčica i dečaka u studijama poput TIMSS i PISA. Stereotipi utiču i na način na koji nastavnici formiraju očekivanja od dečaka i devojčica i shodno tome ih i podučavaju na različite načine, ali i na samopouzdanje i interesovanje devojčica i dečaka za različite predmete – navodi Jakšić.

Uspeh i samopouzdanje

Na pitanje da li su ovi stereotipi i dalje relevatni ukoliko je matematičko postignuće izjednačeno ona kaže da studije pokazuju da devojčicama, uprkos tome što imaju jednako znanje kao dečaci, nedostaje matematičko samopouzdanje.

S druge strane, dečaci imaju i više matematičkog samopouzdanja nego što im ocene to dozvoljavaju.

– I nastavnici i učenici u našoj zemlji imaju rodne akademske stereotipe i oni u izvesnoj meri utiču na postignuće, i to prvenstveno tako što povećavaju samopouzdanje devojčica u oblasti jezika, a dečaka u oblasti matematike. I tretman dečaka i devojčica u učionici je različit. Nastavnici više komuniciraju sa dečacima, pružajući im više i negativne i pozitivne akademske pažnje, posebno na časovima matematike. Važno je napomenuti da ta pažnja nije uvek inicirana od strane nastavnika, već je sami dečaci često iniciraju – objašnjava Ivana Jakšić.

Posmatrajući isključivo ocene i rezultate završnog ispita devojčica, ona kaže da bismo mogli da zaključimo da im obrazovni sistem pogoduje više nego dečacima.

– Ipak, kada se setimo da u zadacima koji zahtevaju primenu njihova prednost nestaje, da takve rezultate postižu uprkos manjku podrše u učionici, da im uprkos jednakom znanju manjka samopouzdanja i da je manje verovatno da će se opredeliti za akademsko-karijerne izbore koji zahtevaju znanje matematike, imamo razloge za sumnju da domaće obrazovanje ostvaruje pune potencijale devojčica u oblasti matematike. Kada je reč o dečacima, to je bez dileme slučaj u oblasti jezika – navodi Jakšić.

Na pitanje zašto beležimo manji rodni jaz u oblasti matematike nego u jeziku naša sagovornica kaže:

– Pretpostavlja se da je tokom poslednjih godina podignuta svest o negativnom uticaju rodnih stereotipa u oblasti matematike, budući da je reč o znanju neophodnom za zanimanja budućnosti na kojima počiva ekonomski razvoj (programiranje i inženjerstvo) i opšti je interes da se u ove oblasti uključi više radne snage, pa i iz redova žena. Slične tendencije vrlo su slabe u oblasti jezičke pismenosti – ističe Jakšić.

Šta sa nastavkom školovanja?

A kako se sve što se dešava u osnovnoj školi odražava na nastavak školovanja dečaka i devojčica u srednjoj školi?

– Osnovnoškolska postignuća vrlo su važan faktor izbora srednjih škola, ali i interesovanje o samopouzdanje učenika. Odlučujemo se za one škole i zanimanja za koja gajimo interesovanja, ali samo ukoliko verujemo da možemo uspešno da savladamo potrebna znanja, a stereotipi mogu uticati i na jedno, i na drugo. PISA nam osim podataka o postignuću, daje i podatke o interesovanjima učenika i u njima se pronalazi rodni jaz koji korespondira sa rodnim jazom prilikom izbora srednjih škola. Iako nemamo podatke o rodnim razlikama u postignućima na srednjoškolskom nivou, već na nivou opredeljivanja za različite tipove škola vidimo da devojčice i dečaci gravitiraju ka tradicionalno maskulinim ili femininim zanimanjima, a rodni jaz u akademsko-karijernim izborima produbljuje se prilikom upisa fakulteta – navodi Jakšić.

Prema njenim rečima, žene su brojnije u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, pravu, administraciji, kulturi i umetnosti, dok je muškaraca više u inženjerstvu i IKT-u.

– U nekim tradicionalno maskulinim oblastima, čak i kada steknu iste diplome, žene su sklonije da ostanu u nastavi, a muškarci da uđu u praksu, koja je lukrativnija. Takođe, u tradicionalno feniminim oblastima, muškarci brže napreduju i verovatnije je da će zauzeti liderske pozicije. Rodni jaz u našoj zemlji u brojnosti žena u inženjerstvu i IKT-u manji je nego u razvijenijim evropskim zemljama. Značajna međunarodna studija je pokazala da u zemljama sa nižim životnim standardom, uprkos širokoj zastupljenosti rodnih stereotipa, izvestan broj žena ulazi u inženjerstvo i IKT zbog boljih ekonomskih izgleda koje takve oblasti nude – zaključuje Ivana Jakšić.