Zašto su ključna prva 72 sata: Koliko čovek može da izdrži ako se nađe ispod ruševina

Objašnjava i zašto su ključna 72 sata nakon zemljotresa.

Doktorka Slađana Antonijević kaže da su medicinski timovi deo spasilačkih timova u ovakvim situacijama, a objašnjava i kako sve funkcioniše na terenu.

„Medicinski timovi moraju da vode računa o bezbednosti na prvom mestu, kako svojoj tako i o bezbednosti vatrogasaca-spasilaca. Oficiri za vezu dobijaju informacije od lokalnih rukovodilaca gde će biti raspoređeni, na kojoj lokaciji, a od rukovodioca tima medicinski tim dobija mesto i ulogu koju će vršiti u toku zbrinjavanja povređenih“, kaže Antonijevićeva.

Prvi zemljotres u Turskoj i Siriji dogodio se u ponedeljak rano ujutru. Na pitanje koliko ljudi koji se nalaze pod ruševinama mogu da izdrže bez hrane i vode, doktorka Antonijević ističe da se računa da je sedam dana maksimum koliko čovek može da izdrži bez vode, a do tri nedelje bez hrane.

„Međutim, mnogo faktora utiče na to ako se osoba nađe ispod neke ruševine. Tri faktora su odlučujuća: da li ima vazduha tj. kiseonika, da li je povređen – pošto su izuzetno česte povrede kod zemljotresa, kao i da li mu je dostupna voda“, navodi Antonijevićeva.

Pored toga, dodaje da je ključno i koje starosti je osoba, kao i da od njenog zdravstvenog stanja zavisi koliko može da izdrži u takvim uslovima.

„Uvek zdrave osobe, mlađe, imaju više šanse da prežive nego one koje su starije, gde je već organizam oštećen“, poručuje Antonijevićeva.

Sada se pominju ključna 72 sata nakon zemljotresa, a doktorka Antonijević kaže da su to upravo tri do četiri dana koliko osoba može da izdrži bez vode u teškim uslovima.

„Međutim, tu je odlučujući faktor i spoljašnja temperatura vazduha. Ako je ona visoka dolazi do bržeg znojenja, brže dehidratacije, organizam brže gubi tečnost i smanjuje se mogućnost preživljavanja. Kada su niže temperature na neki način se metabolizam usporava, pa daju malo više šansi tim osobama da prežive i bez vode, a ako je baš dosta hladno to može dovesti do smrzavanja“, objašnjava Antonijevićeva.

Naglašava da su ovo izuzteno teške situacije kada nema dovoljno lekara i medicinskih sestara koji su na licu mesta, zbog toga su važni i vatrogasci-spasioci koji su prošli kurseve napredne prve pomoći, kao i da su oni ti koji će najpre pomoći povređenima.