Zašto su nam važne biohemijske laboratorije?

Pri tome je neophodno da se pridržavamo uputstava koje nam daju i preporučuju lekari i laboranti. Oni su stručnjaci u svom delokrugu i vrlo je važno da se striktno pridržavamo svih onih ponekad i neprijatnih momenata koji će nam obezbediti precine laboratorijske nalaze i lekaru pomoći da odredi jasnu kliničku sliku našeg stanja.

Nije slučajno da nam se vreme zakazivanja uzimanja uzoraka određuje ranije ujutro, od 7 do 9 časova, pre obroka, kada smo odmorni i još nismo uzeli terapiju lekovima koja nam je prepisana. Ovo je najbolji način da se izbegne uticaj brojnih faktora koji mogu uticati na biohemijski laboratorijski sastav naših telesnih tečnosti.

Stručnjaci koji rade u laboratorijama, specijalisti medicinske i kliničke biohemije veoma dobro znaju da se uzeti uzorci, krvi na primer, moraju obraditi u što kraćem vremenskom periodu. Idealno je da se obrade u prvih četiri sata. Krvna plazma ili serum se odmah nakon centrifugiranja odvajaju od eritrocita, jer se upravo iz eritrocita izdvajaju neke od relevantnih supstanci. Vrsta laboratorijske analize će opredeliti da li će se plazma ili serum čuvati na sobnoj temperaturi ili zamrzavati.

Kada naš lekar dijagnostikuje našu kliničku sliku, on uzima u obzir više parametara – naše individualne sklonosti i razlike, starost, pol, način ishrane, ritam života i stres, ritam spavanja, vežbanje, trudnoću, efekte nekih lekova koji su se ranije uzimali ili smo još uvek pod terapijom, konzumiranje kafe, alkohola, pušenje i niz drugih činilaca. Na kraju, kada mu u ruke dođu i naše laboratorijske analize, rezultati laboratorijskih testova koje je tražio smatrajući ih relevantnim, tada pristupa njihovom interpretiranju i sklapa celovitu kliničku sliku koja se odnosi na svakoga od nas pojedinačno.

Biohemijske laboratorije svoje nalaze, rezultate testova daju lično nama. Naravno da će svako od nas baciti pogled i pokušati da ih protumači. Vrednosti koje su navedene date su zajedno sa referentnim vrednostima, koje su samo orijentacione smernice koje pomažu tumačenju laboratorijskih rezultata dobijenih testiranjem. One zavise, odnosno mogu varirati od metoda koje laboratorije koriste i unekoliko se mogu razlikovati od jedne biohemijske laboratorije do druge. Ovo ne treba da nas zabrinjava, lekari su veoma dobro upućeni u područje labortorijskog delovanja i najbolje bi bilo njima prepustiti svako tumačenje laboratorijskih nalaza.

Termin normalno u smislu vrednosti, ne koristi se u kliničko – biohemijskoj terminologiji. Zamenjen je izrazom referentna vrednost, koja znači prosečni pokazatelj vrednosti koji se javlja kada se steknu određeni uslovi. Referentna vrednost predstavlja ono granično područje vrednosti koje se ispoljava kod 95% ispitanih zdravih ljudi koji predstavljaju odabrani reprezentativni uzorak ispitanika.

Nije svaki laboratorijski nalaz koji odskače od referentnog raspona neminovno i onaj patološki. Zato je preporuka da tumačenje uvek prepustimo svom lekaru.

Svetska Zdravstvena organizacija preporučuje da se pri ispisu – izražavanju rezultata dobijenih laboratorijskih analiza, koriste merne jedinice, osnovne i izvedene a koje pripadaju Međunarodnom mernom sistemu. Praktični pristup je laboratorijama dozvolio i upotrebu mernih jedinica sa posebnim imenima i oznakama.

Dobro urađena laboratorijska analiza može se očekivati onog momenta kada se ispoštuju svi uslovi koji su neophodni za dobar rad jedne laboratorije, koja sadrži svu potrebnu ispravnu opremu i potrošni materijal, ispravne i dobro izabrane testove koji su u važećem roku upotrebe. Svaka biohemijska laboratirja je u obavezi da svakodnevno kontroliše svoju opremu i usaglašava tačnost svojih rezultata. Da bi se ovo moglo postići, redovno se rade različite vrste spoljašnje i unutrašnje kontrole kvaliteta. Ove kontrole podrazumevaju kontrole aparata, testova, zaposlenih i celokupne laboratorije.

Savremene biohemijska laboratorije opremljene su vrhunskom opremom koja im omogućuje veoma širok spektar delovanja. Tako prosečna laboratorija nove generacije osposobljena je da radi veliki broj različitih biohemijskih analiza. Podrazumeva se da zaposleni u laboratorijama moraju biti edukovani da bi mogli ispratiti sva ova svakodnevna tehnološka dostignuća, koja se svakodnevno koriste ali i inoviraju u njihovoj praksi. Savremena klinička dijagnostika je polje koje raste iz dana u dan i laboratorije moraju biti u stanju da prate ovaj ubrzani tempo.

Često zbog prirode svog posla laboratorije svoju delatnost podelile su na nekoliko organizacionih jedinica, pa se ne treba iznenaditi ako nas sa prijemnog pulta pošalju u neku od specijalizovanih jedinica kao na primer biohemijsko hematološku laboratoriju, transfuziološku, mikrobiološku, patohistološku, genetičku ili neku srodnu jedinicu u sklopu jedne laboratorije. Na ovaj način organizovane laboratorije mogu brže i preciznije da urade sve one analize koje su nam potrebne.

Bilo da je potrebno postaviti dijagnozu same bolesti, ili smo u toku lečenja, lekari prate tok naše bolesti i učinke prepisane terapije, paze na doziranje lekova, određuju težinu ili stadijum našeg oboljenja ili prognoziraju dalji tok lečenja, laboratorijske analize su jedan od ključnih elemenata na koje se oslanjamo i mi i naši lekari.

Sajt mirandre.com pomoći će nam da pronađemo upravo onu biohemijsku laboratoriju koja nam je neophodna. Svi neophodni podaci su sada na jedno mestu – lako je na osnovu traženih analiza ustanoviti kojoj laboratoriji ćemo se obratiti. Savremeni pristup laboratorijskom analizama je sada apsolutno dostupan svakome od nas.