Na to pitanje koje sebi postavlja cela Evropa, Nemci su sada odlučili da odgovore, uz napomenu da se radi o spletu karakteristika koje nije uvek moguće ili bar nije lako podražavati. Frankfurter algemajne cajtung se oslonio na tome posvećenu knjigu Hermana Simona, čiji naslov sugeriše suštinu: Nemci su uspešni pre svega zato što se oslanjaju na male i srednje firme.
Na listi najvećih firmi na svetu „Global 500“ i SAD i Japan, čak i Francuska imaju više predstavnika nego Nemačka, ali zato na listi „Hidden Champions“, koja obuhvata srednjake, od 2.734 firme od svetskog značaja, 1307 su nemačke.
Neprekinuto uspešan nemački izvoz je spasio Nemačku od pogubnih posledica ekonomske krize, a čak četvrtinu tog izvoza obezbeđuju ne privredni kolosi, nego baš srednjaci. To je svetski fenomen, i prema broju takvih firmi na milion stanovnika Nemačka je u svetskom vrhu. Na milion stanovnika Nemci imaju 16 takvih firmi, Francuzi samo 1,1 a Amerikanci 1,2.
Autor na koga se oslanja FAZ dalje podseća da je Nemačka, za razliku od većine velikih konkurenata, do kraja 19. veka bila skup malih država od kojih je svaka morala da se internacionalizuje ako je želela da raste.
U mnogim nemačkim regionima vekovima su razvijane kompetencije za određene oblasti, pa je tako vekovna vodeća uloga Matematičkog fakulteta u Getingenu zaslužna što se u tom kraju danas nalazi 39 uspešnih proizvođača merne tehnike.
Inovaciona snaga Nemaca takođe je u osnovu njihovog uspeha, tvrdi Simon, i zainteresovanima daje primere za poređenje: Nemačka po stanovniku ima dvaput više patenata nego Francuska, četiri puta više nego Italija, pet puta više nego Velika Britanija, 18 puta više nego Španija, 56 puta više nego Portugalija, 110 puta više nego Grčka. Bolji od sugrađana kancelarke Merkel po inovativnosti su, priznaju Nemci, Švajcarci i Šveđani.
E, sad dolazimo do, i za nas, najbolnije tačke. Nemce su, kaže Simon, do izbijanja krize zbog toga nazivali staromodnim, a danas im se zbog te staromodnosti, kako vidimo, svi dive i na njoj im zavide: Nemci nisu zarad opsesije sektorom usluga i trgovine finansijskim derivatima, za razliku od Amerikanaca i Britanaca, uništili proizvodni sektor. Naprotiv. A nisu ni ludovali sa rastom plata, odnosno troškova rada, nego su ih od 2002. do 2010, sa kratkim iskakanjem 2008-2009, držali pod kontrolom. U Nemačkoj su tada troškovi rada porasli za šest odsto, u Francuskoj za 26, u EU prosečno za 22 odsto.
Dalje, malim i srednjim preduzećima, na koje se oslanja Nemačka, nije nužna svetska konkurencija da bi na potrebnom nivou držali svoju produktivnost i kvalitet, vrlo snažnu konkurenciju imaju i kod kuće, pa čak i u granicama užeg regiona u kome deluju.
Nedavno je od Nemaca zahtevano da oznaku „Made in Germany“ stavljaju samo na proizvode koji su bar 40 odsto proizvedeni u Nemačkoj. Ta se oznaka smatra tako snažnom preporukom da bitno utiče na konkurentnost. Izmislili su je Englezi 1887. da bi nemačke proizvode omalovažili, podseća Simon.
Malo država je tako decentralizovano da se firme svetske klase nalaze čak i u pojedinim nemačkim selima, a centralni položaj Nemačke ne samo u Evropi nego i u odnosu na većinu drugih poslovnih centara je takođe nešto što je nemačkom uspehu doprinelo, a čime se može pohvaliti malo koja država. „U normalno radno vreme možemo da telefoniramo u Japan i Kaliforniju , a vreme putovanja do glavnih poslovnih centara kraće nam je nego Azijcima i Amerikancima“, kaže Simon u članku napisanom za FAZ.
Mentalna internacionalizacija zasnovana na opaski da je „najbolji jezik, jezik klijenta“ takođe je nešto čime se Nemci, poznati po svojoj temeljitosti i tačnosti, mogu pohvaliti i čime se gradeći svoj uspeh veoma koriste.
Švajcarci, Austrijanci, Šveđani i Holanđani većinu od 14 glavnih uzroka nemačkog uspeha takođe, dele, a u ponekom od njih Nemačku i pretiču, navodi se u ovom pogledu na nemački uspeh.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
