Zašto su tabloidi prećutali iskaz Belivuka u kojem je pominjao Vučića i Vulina?

„Napad na državu“, ukratko je saopštio Kurir, dok ostali prorežimski mediji nisu ni pisali o tome šta je Belivuk na saslušanju rekao, a to je da je njegova grupa radila za državu, učestvovala u protestima, obezbeđivala inauguraciju predsednika Vučića kada su novinari bili napadnuti, i, na kraju, učestvovala u rušenju Savamale, po nalogu države.

Da li je iskaz osumnjičenog istinit ili ne, u krajnjoj liniji oceniće sud. Ali razlog zbog čega prorežimski mediji nisu izveštavali sa suđenja koje jeste u interesu javnosti, dokaz je više pod kakvom medijskom, a i uopšte, autokratijom živimo. Isti ti mediji nisu imali problem da javnosti predoče reči prvooptužnog za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Zvezdana Jovanovića. Koji je negirao da je pucao u premijera. Njegov idejni vođa Milorad Ulemek istovremeno piše knjige iz zatvora, višestruki silovatelji daju intervjue u Informeru, ali izjave Belivuka o njegovim aktivnostima za državu – nema. Postavlja se pitanje – zašto?

Perica Gunjić, urednik Cenzolovke, kaže za Danas da je to zato što im je jedini cilj dodvoravanje vlastima.

– Režimskim tabloidima, koji prostituišu novinarstvo na svakom koraku, nikada nije bio problem da prenesu kako razni kriminalci pljuju kritičare njihovih političkih gazda, da i sami izmišljaju najodvratnije laži. Ali kada Vučića i Vulina optuže za druženje sa ubicama, pretvaraju se u novinarske svece. Ali ni to ne znaju da rade – pravi novinari zaista neće zdravo za gotovo uzeti šta krimosi kažu pred sudom, gde imaju pravo da lažu da bi se odbranili, ali bi odmah potražili druge svedoke ili druge načine da dokažu da li je to tačno – ukazuje Gunjić.

Novinar i medijski analitičar Nedim Sejdinović kaže da je jasno da ono što je rekao Belivuk ne ide u korist Vučićevom režimu, pa je stoga cenzura razumljiva, „tim pre jer postoje prethodne prilično potkovane informacije koje govore o bliskoj saradnji njegovog klana sa vrhom države“.

– Nije uopšte sporno preneti reči optuženog u procesu, naprotiv, javnost je za to zainteresovana i ima pravo da zna. Istovremeno, to treba učiniti sa ogradom, jer je opštepoznato da optuženi ima pravo da ne govori istinu u korist svoje odbrane – ističe Sejdinović.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić upozorava da mediji moraju da budu oprezni i savesni kada su ovakvi slučajevi u pitanju, jer i optuženici za najteža krivična dela, poput Veljka Belivuka, imaju pravo da se verbalno brane kako znaju i umeju i da se ne drže istine i činjenica.

– I tu su urednici Kurira u pravu, samo što je njihovo pozivanje na novinarsku etiku i javni interes poprilično selektivno, jer su i oni, a i njihove kolege iz drugih sličnih medija, koristili ljude poput Belivuka ili tzv. neimenovane i pouzdane izvore, kako bi klevetali, vređali i kriminalizovali targetirane pojedince i kolektive, naročito oponente i kritičare Aleksandra Vučića. Bilo bi lepo da se sete te Žeželjeve etičke gromade koliko su ljudi do sada stavili na stub srama bez ikakvih dokaza i činjenica i protivno svim stavkama Kodeksa novinara, pa da se dobro postide i potom počnu zaista da rade profesionalno, nezavisno i u skladu sa Kodeksom – naglašava Bodrožić.

On dodaje da mu je, s druge strane, zasmetalo naširoko prenošenje u nezavisnim medijima Belivukovog nastupa pred sudom i njegovih otkrića, kao i naslovi kako je on priznao da je radio prljave poslove sa naprednjacima.

– Ništa on nije priznao, već se samo branio nekim tvrdnjama, mimo onoga što stoji u optužnici, koje nije potkrepio bilo kakvim materijalnim dokazom. Ponavljam, koleginice i kolege koji drže do profesije i etike moraju da budu pažljivi i suzdržani kada su ovakvi slučajevi u pitanju – poručuje Bodrožić.