Foto: Pixabay/ilustracijaUprkos nedavnom masovnom trovanju pasa na teritoriji Niša, u Policijskoj upravi u tom gradu kažu da su joj od početka godine prijavljena samo četiri takva slučaja.
U organizacijama za zaštitu životinja ocenjuju da je ovakva statistika logična i moguća jer građani nemaju poverenja u policiju i tužilaštvo, koji nisu agilni u rasvetljavanju ovakvih krivičnih dela, a od onih koji ih prijavljuju se traži i da dostave dokaze od veterinara.
„Od početka godine do 12. marta prijavljena su četiri slučaja trovanja pasa- u naseljima Donja Vrežina, Pantelej i Duvanište. Obavešteno je Osnovno javno tužilaštvo po čijem nalogu su policijski službenici preduzeli mere i radnje iz svoje delatnosti na rasvetljavanju svih činjenica i okolnosti. Čekamo da prijavnici dostave dokumente veterinarskih službi povodom uzroka uginuća pasa“, rečeno je u niškoj PU za Danas.
U Nišu je samo krajem prošlog i početkom ovog meseca, za manje od deset dana, otrovano najmanje 20-tak napuštenih i vlasničkih pasa, upozorile su organizacije za zaštitu životinja.
Prema njihovim informacijama, nepoznati počinioci ili počinilac bacali su otrov skoro po čitavom gradu- na Nišavskom keju, po parkovima i na međublokovskim površinama.
Za sada nije saopšteno o kom otrovu se radi, niti u kom obliku je bačen.
Svetlana Dejanović- Avramović, predsednica niškog Društva za zaštitu životinja, kaže da se ovakve situacije dešavaju „nedopustivo često“, a da je ozbiljan problem što nadležne institucije ne funkcionišu kako bi trebalo, pa počinioci ostaju nesankcionisani.
„Za mene je ovo ubistvo- ubijaju se zdrava živa bića, za koje kažemo da su najbolji čovekovi prijatelji. Pritom, umiru u najstrašnijim mukama, to je teško i gledati“, rekla je Dejanović- Avramović za Danas.
Ona je precizirala da policija, tužilaštvo i sudovi takve ljude ne otkrivaju i ne kažnjavaju, a ukoliko oni ipak budu otkriveni, kazne su izuzetno blage.
„Čovek koji je snimljen kamerom kako baca otrov u komšijsko dvorište kažnjen je sa 30.000 dinara“, kazala je ona, dodajući da bi imena ovakvih počinilaca trebalo javno saopštiti.
Oni ubijaju životinje, a dovode u rizik od trovanja i ljude, naročito decu, naglasila je.
Prema Krivičnom zakoniku Srbije, trovanje životinja je krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja za koje je predviđena zatvorska kazna do dve godine i novčana kazna od 10.000 do 100.000 dinara.
Ako je tom prilikom ubijen, mučen ili povređivan veći broj životinja, ili je „delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama“ učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Postavljanje otrova na javne površine tako da je dostupan ljudima i životinjama moglo bi predstavljati i krivična dela izazivanje opšte opasnosti i zagađenje životne sredine.
Sva ova krivična dela gone se po službenoj dužnosti od strane javnog tužioca i policije.
U organizacijama za zaštitu životinja godinama unazad upozoravaju da ovi državni organi ne preduzimaju sve mere koje bi trebalo, a da se dešava se i da uopšte ne uzimaju uzorke za analizu.
Tužilaštvo čak nekad traži od građana da obdukciju sami finansiraju, iako je u pitanju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.
„Ako nemamo osumnjičenog, obdukcija i toksikološka analiza su samo bacanje novca“, zaključile su zato neke od njih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
