Zašto su u Nišu, gde je bilo masovnog trovanja pasa, od početke godine policiji prijavljena samo četiri slučaja?

U organizacijama za zaštitu životinja ocenjuju da je ovakva statistika logična i moguća jer građani nemaju poverenja u policiju i tužilaštvo, koji nisu agilni u rasvetljavanju ovakvih krivičnih dela, a od onih koji ih prijavljuju se traži i da dostave dokaze od veterinara.

„Od početka godine do 12. marta prijavljena su četiri slučaja trovanja pasa- u naseljima Donja Vrežina, Pantelej i Duvanište. Obavešteno je Osnovno javno tužilaštvo po čijem nalogu su policijski službenici preduzeli mere i radnje iz svoje delatnosti na rasvetljavanju svih činjenica i okolnosti. Čekamo da prijavnici dostave dokumente veterinarskih službi povodom uzroka uginuća pasa“, rečeno je u niškoj PU za Danas.

U Nišu je samo krajem prošlog i početkom ovog meseca, za manje od deset dana, otrovano najmanje 20-tak napuštenih i vlasničkih pasa, upozorile su organizacije za zaštitu životinja.

Prema njihovim informacijama, nepoznati počinioci ili počinilac bacali su otrov skoro po čitavom gradu- na Nišavskom keju, po parkovima i na međublokovskim površinama.

Za sada nije saopšteno o kom otrovu se radi, niti u kom obliku je bačen.

Svetlana Dejanović- Avramović, predsednica niškog Društva za zaštitu životinja, kaže da se ovakve situacije dešavaju „nedopustivo često“, a da je ozbiljan problem što nadležne institucije ne funkcionišu kako bi trebalo, pa počinioci ostaju nesankcionisani.

„Za mene je ovo ubistvo- ubijaju se zdrava živa bića, za koje kažemo da su najbolji čovekovi prijatelji. Pritom, umiru u najstrašnijim mukama, to je teško i gledati“, rekla je Dejanović- Avramović za Danas.

Ona je precizirala da policija, tužilaštvo i sudovi takve ljude ne otkrivaju i ne kažnjavaju, a ukoliko oni ipak budu otkriveni, kazne su izuzetno blage.

„Čovek koji je snimljen kamerom kako baca otrov u komšijsko dvorište kažnjen je sa 30.000 dinara“, kazala je ona, dodajući da bi imena ovakvih počinilaca trebalo javno saopštiti.
Oni ubijaju životinje, a dovode u rizik od trovanja i ljude, naročito decu, naglasila je.

Prema Krivičnom zakoniku Srbije, trovanje životinja je krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja za koje je predviđena zatvorska kazna do dve godine i novčana kazna od 10.000 do 100.000 dinara.

Ako je tom prilikom ubijen, mučen ili povređivan veći broj životinja, ili je „delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama“ učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Postavljanje otrova na javne površine tako da je dostupan ljudima i životinjama moglo bi predstavljati i krivična dela izazivanje opšte opasnosti i zagađenje životne sredine.

Sva ova krivična dela gone se po službenoj dužnosti od strane javnog tužioca i policije.

U organizacijama za zaštitu životinja godinama unazad upozoravaju da ovi državni organi ne preduzimaju sve mere koje bi trebalo, a da se dešava se i da uopšte ne uzimaju uzorke za analizu.

Tužilaštvo čak nekad traži od građana da obdukciju sami finansiraju, iako je u pitanju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

„Ako nemamo osumnjičenog, obdukcija i toksikološka analiza su samo bacanje novca“, zaključile su zato neke od njih.

Još vesti iz ovog grada

Studenti blokirali Most mladosti u Nišu (VIDEO)

Muzejsko društvo Srbije: Preispitati odluku da profesor fizičkog bude direktor niškog muzeja

UNS ustanovio dve nove nagrade – „Milorad Doderović“ i „Jaroslav Pap“

„Apsolutno netačno“: Reagovanje dekana i prozvanih profesora niškog Medicinskog fakulteta na tvrdnje da „vrše pritisak“ na studente u blokadi